Како се постаје музичка звезда падалица

Зарада за продуценте и емитере, прилика за показивање талента и стицање популарности за учеснике, јефтина забава за гледаоце – то је рецепт по којем се ТВ музичка такмичења годинама налазе у врху листа гледаности, не само у Србији, и привлаче хиљаде углавном младих људи да у њима учествују.

Од „Идола”, „Операције Тријумф”, „Првог гласа Србије”, „Икс фактора”, преко народњачких „Звезда Гранда” и не само музичког „Ја имам таленат”, мање или више даровити извођачи покушавају овим бржим путем да закораче у свет шоу бизниса где их чека успешна каријера. У жељи да покажу певачке квалитете и заслуже пет минута славе, такмичари ангажују армију навијача која их бодри, како у телевизијском студију тако и слањем порука, водећи их ка победи.

Да учесници ове ТВ форме заиста верују да је то лакши и бржи начин за почетак професионалног бављења музиком, сведочи и Невена Божовић (20), која је после учешћа у „Првом гласу Србије”, добила прилику да са Мирном Радуловић и Саром Јовановић (наступиле као „Моје три”) представља Србију на избору за „Песму Евровизије” 2013. године. Ова студенткиња Факултета музичких уметности у Београду каже да се за „Први глас” пријавила да би показала како пева, да би се опробала у различитим жанровима, отпевала песме које воли и да би људи чули за њу. И није се покајала:

Невена Божовић

– Од девете године учествујем на различитим такмичењима, па је и „Први глас Србије” био још једна прилика за то, пошто ми је деловало озбиљно. Имала сам прилику да учим од људи који су се доказали у професији – истиче Невена Божовић.

Да је оваквих такмичења било у време када је почињала професионално да се бави музиком, пријавила би се и Кристина Ковач.

– Мислим да би ми помогло – каже за наш лист ова сада афирмисана ауторка.

Као лошу страну овог формата она наводи терет популарности стечене за кратко време у којој такмичар може лако да се изгуби.  

Многи се заиста и јесу изгубили. Без обзира на певачки квалитет и добијени публицитет, већина победника музичких талент такмичења нестала је са јавне сцене и није познато ни да ли се уопште баве музиком. Изостанак успеха саговорници „Политике” тумаче недовољном личном посвећеношћу такмичара, као и одсуством подршке продукције.

Кристина Ковач

– Да ли ће неко после ових емисија направити успех или не, зависи од његовог талента и труда, али и од посвећености продукције емисије. Ако је циљ само пука зарада новца док ТВ шоу траје, онда од каријере нема ништа. У свету је било успешних музичара који су се појавили у овим такмичењима, али се сада и тамо публика уморила и не улаже се довољно у победнике – наводи Кристина Ковач.

Још једну отежавајућу околност на путу ка успеху она види у позицији поп музике, за коју каже да тренутно у Србији није мејнстрим и готово да не постоји.

Супротно домаћем искуству, у свету су ова надметања изнедрила планетарно познате музичке звезде какве су Џенифер Хадсон, финалиста „Америчког идола”, добитница награде „Греми” и неколико филмских и телевизијских награда, Кели Кларксон, победница прве сезоне „Америчког идола”, такође добитница „Гремија”, затим Леона Луис, победница британског „Икс фактора” и бенд „One Direction”, који је био финалиста истог такмичења.

То што су победници домаћих певачких надметања остали далеко од светлости рефлектора и што им се песме не налазе на топ листама, не значи да су мање квалитетни од светских. Како објашњава културолог др Маја Вукадиновић, у САД постоји јака индустрија забаве и велико тржиште, па је већа и могућност да неко направи успех након талент такмичења.

– Код нас се све своди на краткотрајну популарност коју неко касније искористи или не, јер ми немамо јаке продукције које би стале иза такмичара и мало смо тржиште – додаје Маја Вукадиновић.

Маја Вукадиновић

На питање како ова такмичења одолевају упркос „Јутјубу” и друштвеним мрежама, као једноставнијем и јефтинијем начину за промоцију талената, Вукадиновићева каже да одговор лежи у моћи телевизије.

– Телевизија у Србији има магичну моћ и истраживања показују да је још најмоћнији медиј. Људи више гледају ТВ и више верују њој него на пример „Јутјубу”, а многи и немају приступ интернету – објашњава др Маја Вукадиновић.

Победник првог регионалног „Икс фактора” пева за Македонију на „Евросонгу”

Данијел Кајмакоски победник је првог регионалног „Икс фактор” такмичења који је емитован 2013. и 2014. године на ТВ Пинк (нова сезона овог такмичења биће емитована ТВ Прва). После победе, Кајмакоски је снимио песму „Скопље–Београд” са Жељком Јоксимовићем који му је био ментор у ТВ такмичењу. Кајмакоски је изабран за македонског представника за „Песму Евровизије” 2015. године, али је такмичење пратила афера око намештања ес-ем-ес гласања, а истрага је још у току. Овај певач, недавно је снимио песму „Не могу против срца свог” за нови српски играни филм „Бићемо прваци света” Дарка Бајића, својеврсног кошаркашког „Монтевидеа”.