Што не може Европа, може Бразил

Показаћемо да је могуће уштедети на буџету, а не изгубити освојена социјална права, рекла је Дилма Русеф председница Бразила, која је првог дана нове године положила заклетву и отпочела свој други мандат. Напоре прве жене на челу Бразила , многи на Западу називају„ Дилмином пируетом”. Сматра се по владајућој либерлној доктрини, да је немогуће остварити раст, умањити фискални дефицит, и побољшати образовање, здравство и јавне услуге, и све то истовремено. Председница латиноамеричког џина, по професији економиста левичарског опредељења, обећава да ће управо постићи оно што су од лета 2013. тражили стотине хиљада Бразилаца , протестујући недељама против огромних трошкова за стадионе , Мундијал и Олимпијаду 2016. и захтевајући више болница, боље школе и приступачнији јавни превоз.

Русеф је у младости водила герилску борбу против диктатуре због чега је била подвргнута мучењима у затвору војне хунте, али никада није издала ниједног свог саборца. Данас , она обећава да ће опет учинити оно што се у Европи показало немогућим: Бразил, седма економија света ће се опоравити из стагнације, (у 2014. раст је био минималан, 0,2 одсто) повећаће се унутрашње резерве. Најављује оштру штедњу ради фискалне консолидације , и истовремено више средстава за образовање, више бразилских лекара специјалиста, и много већу сигурност у свим деловима огромне земље, за шта је потребна боље опремљена полиција. У протеклих десетак година, откад је на власти левичарска Радничка партија, 38 милиона људи прешло је из крајњег сиромаштва у средњу класу. У Бразилу нема више глади, оцена је меродавних међународних институција. Глад и екстремно сиромаштво неће се вратити ни у наредном периоду у којем се налаже стезање каиша.

Спот са дечаком за столом испред кога се пуши пун тањир бразилског националног јела феижоаде (мешавина црног пасуља, пиринча и парчића меса) донео је у кампањи пресудне гласове Дилми Русеф и Радничкој партији. Ако будете гласали за наше противнике, била је порука овог пропагандног филма, тањир ће вам се испразнити.

Страх да ће тањири постати празнији, постоји. Дилма Русеф, изабрала је Хоакима Левија, за министра финансија. Леви је припадник познате чикашке школе економиста , а као министар у влади претходног председника Лула да Силве, доказао се као мајстор за сасецање јавне потрошње и враћање дугова Међународном монетарном фонду.

На министарско место долази са места менаџера Брадеско банке, друге по величини банке у Латинској Америци. Сматрају га суперменом у финансијским пословима, али он је ипак банкар.

Бразилцима се продаје погрешна слика, да су банке непријатељи напретка, каже један аналитичар за Фоља де Сао Пауло. Школа којој припада овај банкар, убеђена је да је неопходно велика жртва у социјалним бенефицијама, како би се државни рачуни уравнотежили.

Ако послуша свог новог министра финансија, Дилма Русеф ризикује да од себе удаљи синдикате и чиновнике у јавном сектору којима се прети смањењем принадлежности. Ако пак укине социјална давања најугроженијим, опет се нарушава једно од највећих достигнућа левице .

Једанаест председника из земаља Латинске Америке присуствовали су првог јануарског дана инаугурацији Дилме Русеф. Мишел Башеле(Чиле), Пепе Мухика(Уругвај), Ево Моралес(Боливија), Николас Мадуро(Венецуела),… сви левичари Латинске Америке изабрали су да први дан нове године посвете свечаности у час Дилме Русеф.

Предстоје компликовани дани и није чудо што ће Дилма Русеф морати да се увежба у пируетама, како оцењују коментатори. Поготово што је већ 2016 –Олимпијада, за коју је потребно доградити спортске објекте и инфраструктуру. Ако уз све те трошкове, остане још пара за боље школе и јефтинији превоз, биће то право чудо бразилско, на које би Европа требало да се угледа.