Драматична година за европске муслимане и Јевреје

Западна борба против исламиста у Ираку и Сирији, израелска инвазија на Газу и прича о могућој трећој интифади, у 2014. су подстакли антисемитска и антимуслиманска осећања на Старом континенту, где живи знатан број припадника обе, често међусобно супротстављене популације.

Обе заједнице тврде да су поменути догађаји били окидач за дискриминацију и физичке нападе на њихове чланове. Помињу да иза позива на линч стоје екстремни десничари којима је добродошло да за све проблеме у Европи окриве жртвено јагње, муслиманску имиграцију, коју и иначе сумњиче за отимање посла „домаћима”, и Јевреје, који су на мети у склопу јачања антисемитизма.

Прошле године пажњу је привукао случај сина турских имиграната у Данској, Алисива Черана, студента Универзитета у Копенхагену, који је у метро ушао са ранцем и књигом „САД после 11. септембра”. Младић је толико био сумњив сапутницима да су га одмах пријавили као фундаменталисту ухваћеног са сумњивим пакетом и приручником за терористе. Полиција Копенхагена дала се у потеру. Док се разјаснило да је Черан студент који је журио на предавања, за његов углед већ је било касно – његове фотографије са потернице преплавиле су интернет и ТВ.

„Оно што се мени догодило показује да је у порасту страх од ислама. Мисле да смо сви ми терористи”, каже Черан.

„Вашингтон пост” је цитирао лидере муслиманских заједница у Европи који тврде да се данас суочавају са стигмом попут оне која је припаднике ове вере у САД сустигла после 11. септембра 2001. Јавља се страх да би неки брадати младић из Лондона или забрађена жена из Париза могли да буду у дослуху са Исламском државом Ирака и Леванта (Идил) и организују терористичке нападе у срцу Европе. Идил је већ регрутовао више од 3000 европских муслимана да се за његов рачун боре у Сирији и Ираку. Шта ће бити када се неки од њих врате кућама, питање је које заокупља Европљане. Хоће ли тако радикализовани напасти Брисел, Берлин или Мадрид?

Један повратник, француски муслиман, организовао је смртоносни напад у Белгији док је полиција спречила сличне акције у Норвешкој и Британији. Пред Божић, у Француској је у једну полицијску станицу упао мушкарац и, узвикујући „Алаху акбар” (Алах је велики), ножем ранио тројицу полицајаца. Затим су двојица исламиста у одвојеним нападима намерно аутомобилима улетала у велике групе људи и повредила 23 пролазника. Екстремним десничарима није требало много да одмах баце љагу на све муслимане у Европи.

„Ислам је насиље. Умерени муслимани нису проблем, али чак и они могу да постану екстремни. У исламу је у реду да тучете жену и убијате немуслимане”, сматра Мари Краруп, посланица Данске народне странке, треће највеће партије у данском парламенту.

Овакве изјаве инспирисале су насиље попут бацања Молотовљевог коктела на једну џамију у Немачкој. Иако је француски закон о забрани ношења бурке на јавним местима годинама на снази, тек се 2014. десило да је сасвим прекривена жена избачена из париског позоришта. Овакви инциденти по правилу се јављају када се на Старом континенту догоди терористички напад надахнут верским радикализмом. Прошлог маја исламски екстремисти убила су двојицу британских војника у Лондону. Муслимани су тада доживели да им буше губе на аутомобилима или на кућним вратима исписују: „Вратите се кући!”

Међутим, екстремни, углавном млади, незапослени и бунтовни муслимани који се никада нису прилагодили животу на Западу у протеклом су периоду организовали нападе на другу значајну европску мањину – Јевреје.

Када је летос почела разорна израелска офанзива у Гази, муслимански хулигани су у Паризу демолирали апотеку у власништву Јевреја и запалили једну синагогу у Немачкој. Многи Јевреји тврде да никада не би смели да уђу у градску четврт насељену муслиманима. Један Турчин из Белгије окачио је на вратима своје радње обавештење да може да услужи псе, али не и Јевреје. Француски муслиман у мају убио је троје људи у јеврејском музеју у Бриселу. Неколико немачких муслимана парадирало је у маскирним униформама на којима је писало „шеријатска полиција”.

Ипак, далеко од тога да су имигранти из Алжира или Марока једини који насрћу на Јевреје. Јеврејске заједнице пријављују да је већина у европским земљама постала антисемитска или толерантна на антисемитизам, због чега се европски Јевреји исељавају у САД и Канаду. Израел је проценио да се прошле године у земљу предака вратило 6.000 француских Јевреја.

Како за „Њујорк тајмс” оцењује Џесика Фромер, која себе описује као секуларну Јеврејку и упосленицу једне невладине организације у Бриселу, антисемитизам постаје социјално прихватљив и „нико неће показати да је запрепашћен” ако пред њим изговорите погрде на рачун њеног народа.

Многи европски Јевреји искључени су из политичког живота. Не могу да подржавају десничарске странке које су често антисемитске, али ни левичарске партије, које не пружају безрезервну подршку Израелу и све више рачунају на гласове велике муслиманске мањине. Када је после израелске офанзиве на Газу на белгијским или немачким улицама одјекивало: „Убијте Јевреје!”, осуда ових расистичких повика није била јака као што се очекивало.

Др Морис Сосновски, лидер јеврејске заједнице у Бриселу, сматра да тамошњи левичари нису дигли глас против позива на линч Јевреја јер многе партије рачунају на гласове грађана исламске вероисповести.

„Социјалистичка странка је уплашена због гласова јер у Белгији има доста муслимана”, оцењује Сосновски.

Распрострањен је и став да јеврејска мањина више није угрожена, чак и да је и привилегована, и да је зато прави изазов за Стари континент како да се опходи према становницима муслиманског порекла.

Чињеница је да се многобројни чланови ове заједнице никада нису прилагодили европском друштву ни његовим либералним вредностима. Живе у изолованим четвртима окружени својим сународницима. Млади муслимани, без посла или познавања језика земље у којој живе, лак су плен екстремиста који их регрутују за ратишта по Сирији и Ираку. Како спречити исламски фундаментализам, ново је питање за Европу пошто већ није успела да одговори на старо: како да придошле са Леванта и Магреба у потпуности укључи у своје друштво.