Тикети одвели на робију

Према вестима са Извршног одбора Европске фудбалске федерације (Уефа) у Загребу спортске кладионице треба да се ставе под лупу. Због огромне зараде кладиоци су из погађача резултата кадри да се преобрате у њихове креаторе.

С том невољом се наша јавност упознала пре 45 година. Веће тројице Окружног суда у Шапцу, којим је председавао Боривоје Коцић, осудило је 24. јуна 1963, у такозваној афери „тикет”, 24 особе од 25 оптужених.

Највећа казна – четири године строгог затвора – изречена је првооптуженом Томиславу Чулини, студенту. Типограф Стјепан Синковић је добио три и по године, бурегџија Ивица Милићевић и службеник Влада Љубић по годину и по, а службеник Виктор Лесковар годину и четири месеца. Сви су они били из Загреба, али су имали помагаче и у другим градовима.

„Када је Мачвин десни халф Милорад Поповић, на утакмици са Пролетером, 7. децембра прошле године у Шапцу, у последњим минутима игре дао једини гол читаве утакмице – сигурно да није могао ни помислити да ће тај његов погодак почети да одмотава клупко највеће послератне афере у нашем фудбалу”, писао је београдски „Фудбал” 22. јануара 1963. „Јер, према „договору” његових саиграча Милинковића и Опалића са „организатором” Чулином, вечитим студентом из Загреба, ту утакмицу Мачва је „требало” да изгуби – да би Чулина зарадио који милион више. А зато би Милинковић и Опалић добили по 200.000 динара. Чулина је протестовао што „договор” није био испуњен, Милинковић и Опалић покушали су да се оправдају (јер су примили „аконтацију” од по 20.000 динара), па су Чулини рекли да су пре утакмице дали новац баш Поповићу. Чулина, „вредан и агилан” у своме „посллу”, отишао је Поповићу да му тражи паре натраг – јер није поступио „коректно”. Поповић, наравно, био је забезекнут. Једва је успео да убеди Чулину да новац није примио. После неколико дана, Поповић је читаву ствар пријавио. И клупко је почело да се одмотава.”

Чулина и компанија су на тај начин две године долазили до пара. Почели су 1961. летњом лигом малих клубова у Загребу, која је и била основана да Спортска прогноза не би имала мртву сезону. Временом су све више улазили у штос, па су почели да мешетаре и у већим ранговима такмичења. До Прве лиге, истина, нису стигли, мада се Чулина хвалио да је највећи добитак – девет милиона динара (новине су тада коштале 20 динара) – добио у 16. колу Спортске прогнозе (22. април 1962) захваљујући томе што је Војводина у Београду победила Партизан с 3:2. Тада је имао једну колону с 12 погодака (максимално) и 15 с 11. По сопственом признању тада је уложио пола милиона динара, које му је наводно дала мајка од продатог имања, а казао је и да је продао три одела и радио-апарат да би могао да се клади.

У тој афери је од познатих спортиста спомињан бек Војводине репрезентативац Славко Свињаревић. Међутим, испоставило да је то био покушај да се оклевета.

Чулина је на суђењу тврдио да је „феномен кад је у питању спортска прогноза”. Показао је изузетно памћење, па се одлично сећао свих резултата, броја кола, имена играча, парова на тикетима, па чак и резервних парова. Међутим, било је и кола у којима је губио много пара. Тако је једном уплатио милион динара, нешто дао и за лажирање, а извукао само 12.000. Догађало се да поједини фудбалери узму новац, али не лажирају утакмицу, док су неки враћали новац, јер су се предомислили.

У само једном колу је његова група уплаћивала по шест хиљада комбинација. За „сигуран” добитак Чулини су била потребна четири сигурна исхода. На крају је добио четири сигурне године иза решетака.