Редослед потеза до укидања виза

Србија је прва земља западног Балкана са којом су, прошле среде, отворени преговори о укидању виза за њене грађане који путују у земље Европске уније. Чињеница да је доласком Франка Фратинија, потпредседника Европске комисије у Београд, тај дијалог и формално кренуо истовремено значи и да је Србија, барем у овом тренутку, пред „шенгенским зидом” претекла своје суседе, остале потенцијалне чланице Уније из региона. Иза ње су остале Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина и Албанија, које су јесенас, такође, када и наша земља, потписале споразум о визним олакшицама са ЕУ и још чекају на отварање процеса који води даљој либерализацији визног режима са ЕУ.

Подсетимо, Европска комисија је 18. јануара донела одлуку да 30. јануара почну разговори о укидању виза за наше грађане. На основу тога, Божидар Ђелић, потпредседник владе Србије задужен за европске интеграције, закључује и да су и земље чланице, од којих, заправо, зависи одлука о укидању виза, потврдиле своју спремност да отпочну дијалог са Србијом о њеном доласку на тзв. белу шенгенску листу.

Уочи отварања „визног дијалога”, потпредседник Ђелић објаснио је да је то признање да је наша земља најбрже напредовала у изградњи институција у поређењу са суседима.

Он, иначе, сматра да су овдашња борба против криминала, повећана безбедност на нашим границама, нови биометријски српски пасош, који ће почети да се издаје у априлу, и закони који су изгласани, као и радна група, чије је оснивање, како каже, иницирао, кључни елементи у свему томе.

Фратини је, приликом посете Београду, рекао да је „преузео ризик да каже да би визе могле бити укинуте 2009. године”, али да се не зна када ће се то догодити будући да постоји низ услова које Србија треба да испуни, а који се пре свега односе на безбедност граница.

Истичући да су се наши представници са представницима Европске комисије, који су били у Београду, начелно договорили да се поново сретну у наредних десетак дана, Дражен Маравић, шеф Бироа Министарства унутрашњих послова Србије за међународну сарадњу и европске интеграције, који ће водити дијалог Београда и Брисела о укидању визног режима, каже, за „Политику”, да ће се том приликом разговарати, пре свега, о првом кораку у оквиру овог дијалога – а то је израда тзв. мапе пута.

– Потребно је – објашњава Маравић – сачинити овакав документ, у коме би начелни критеријуми, које Европска унија поставља пред било коју државу према којој намерава да укине визни режим, били прецизирани за Србију, имајући у виду до сада постигнут ниво реформи у кључним областима, попут оних у контроли граница, у сузбијању илегалних миграција, примени споразума о реадмисији, безбедности докумената, као и о укупном стању у домену унутрашње безбедности. Он наглашава да је, затим, потребно да Европска комисија о томе упозна све државе чланице ЕУ и да обезбеди њихову сагласност за тако договорену „мапу пута”.

Већ средином марта, како сазнајемо, у Србију би, затим, требало да дође експертска мисија Европске комисије и држава чланица да би било процењено стање у области унутрашњих послова и правосуђа.

– У питању је одвојен процес, али ће налази ове мисије имати значајан утицај на сам ток и динамику разговора о укидању визног режима за наше грађане с обзиром на то да су скоро сви кључни критеријуми за долазак на „белу шенген листу” управо из тих области – наводи наш саговорник додајући да нису завршени договори са ЕУ о начину реализације ове експертске мисије.

Оно што је неопходно у наредном периоду, како закључујемо из разговора са Маравићем, јесте да се договоримо са ЕУ о начину вредновања достигнутих резултата и да на тај начин омогућимо ЕУ „да до краја ове године укину визни режим за наше грађане”.

Наша страна, иначе, сматра да би било логично и да при крају ове године дође нова мисија, која би проценила стање, и да на основу налаза те мисије Европска комисија предложи одговарајућу одлуку Савету министара ЕУ о укидању визног режима Србији, јер ЕУ доноси једнострану одлуку да ли ће укинути визни режим за наше грађане.