Свако своме европскоме јату

Коалициони партнери на власти у Србији иду у две политичке колоне на европској партијској сцени. Свако своме јату: Српска напредна странка би међу европске народњаке, а Социјалистичка партија Србије међу тамошње социјалисте.

Они ће тамо бити најпре у својству придруженог члана или посматрача, а потом, након уласка Србије у ЕУ, и пуноправни чланови, и то у двема стандардно водећим и најутицајнијим политичким групацијама у Европском парламенту. Иако ће СНС у Европску народну партију (ЕПП), која окупља европске странке десног центра, а СПС у Партију европских социјалиста (ПЕС), коју чине снаге социјалдемократског усмерења, наши се ни тамо, по свему судећи, неће пуно раздвајати.

Јер, у Европи те две политичке формације блиско сарађују у доношењу значајних одлука, па су, рецимо, и једни и други јесенас подржали Европску комисију Жан-Клод Јункера.

Јадранка Јоксимовић, интернационални секретар СНС-а и министарка задужена за европске интеграције, каже да ће СНС у наредним месецима поднети захтев да буде придружени члан или посматрач у ЕПП. „С обзиром на то да Србија још није чланица ЕУ, СНС не може бити пуноправни члан ЕПП, већ ћемо се пријавити за добијање статуса придруженог члана или посматрача.

Тренутно радимо на садржинском и техничком сређивању програма. Надам се да ћемо аплицирати почетком идуће године. После тога, представници ЕПП ће доћи у Србију како би се упознали са начином рада наше странке. СНС има добру сарадњу са бројним партијама из ЕПП и њихову пуну подршку, што очекујем и овог пута”, истиче Јоксимовићева.

С друге стране, Наташа Гаћеша, интернационални секретар СПС-а, каже да су они оног тренутка када је Србија отворила преговоре са ЕУ у суштини постали саставни део међународне, европске организације ПЕС. СПС је већ добио одговор из европске централе.

„Већ су нас обавестили да ће пратити наша конгресна и постконгресна дешавања. Добили смо званично обавештење да ће блиско пратити све демократске процесе и промене које ће се овде дешавати, да нам у том смислу дају подршку и да од мене очекују детаљан извештај”, каже Гашећа и додаје да су, с обзиром на то да је Србија на путу ка ЕУ, обавезни да буду део одлука које доносе европски социјалисти.

Поводом могуће недоумице да ли се може догодити да на европском нивоу ипак буду опоненти својим коалиционим партнерима у Србији, Гаћеша каже да је то ствар преговора и договора и наводи пример Немачке који показује веома добру сарадњу унутар велике коалиције, ЕПП-а и Социјалдемократа Немачке.

На питање какву корист очекују у СНС-у од приближавања европској политичкој породици народњака, Јоксимовићева за наш лист каже:

„Статус придруженог члана или посматрача нам омогућава продубљивање међународне страначке сарадње кроз активну комуникацију и размену искустава са партијама које долазе из других земаља, као и стално отворен канал комуникације и пут за промовисање ставова и интереса у Европском парламенту и другим институцијама ЕУ. Такође, то може бити јако значајно и за даље побољшање односа између држава.”

Гаћеша пак истиче да је корист превасходно у усклађивању онога што се установи да би требало спроводити на нивоу свих партија.

„Рецимо, резултати избора у Шпанији, резултати избора у Грчкој, у Румунији и Бугарској су врло валидни за сваку политичку организацију како би се виделе тенденције, да се види како то иде маркетиншки.”

Поред тога, она указује и на значај „умрежавања” свих партијских нивоа – омладине, жена и осталих целина, ради размене информација и сарадње.

Иначе, у СПС-у и даље гаје идеју о приближавању глобалној организацији „прогресиваца”, чији је циљ да буде глобална мрежа прогресивних демократских, социјалдемократских, социјалистичких и радничких странака.

На питање колико домаћим партијама, али и Србији може да помогне чланство у европским партијским породицама, Слободан Зечевић, научни саветник Института за европске студије, прво истиче да наше партије тамо немају своје посланике, јер Србија није члан ЕУ и у њој се не одржавају избори за Европски парламент.

Зечевић објашњава да ће приближавање европским политичким групацијама нашим партијама омогућити да буду у друштву партија које имају огроман утицај у ЕП.

„Самим тим што сте с њима у друштву (ту је, рецимо, ЦДУ немачке канцеларке Ангеле Меркел и УМП бившег француског председника Николе Саркозија), и што, рецимо, ЕПП каже да је СНС њима идеолошки близак, то већ даје СНС-у значај. Та партија може да у контакту са европским народњацима евентуално добије корисне информације и да пласира ставове Србије у оквиру тих парламентарних група и партија, које иначе имају одлучујући утицај у Европи”, каже Зечевић, који такође указује на важност чињенице да постоји прилика за сусрете са људима који су истовремено утицајни и у својим земљама, али и у ЕП.