Промене у београдској полицији због Бека

Иако је посао полицајаца по својој природи динамичан и опасан, протекла 2014. година могла би се уписати као једна од динамичнијих за Министарство унутрашњих послова (МУП) и полицију. Ванредне ситуације, од којих се посебно издвајају мајске поплаве, али и превирања и сукоби унутар МУП-а који су у једном моменту претили да постану изузетно опасни по државу, догађаји су који су ретко где у свету забележени у једној години.

Редукција финансија (МУП је вратио две милијарде динара старих дугова, уз редовно исплаћивање текућих трошкова) није се одразила на безбедност грађана јер је расветљено 80 одсто свих кривичних дела. Решени су и случајеви који су изазвали велику пажњу јавности, попут случаја „Кантримен” у којем је ухапшен осумњичени да је усмртио Луку Јовановића, као и случајеви тешких убистава малолетница Тијане Јурић и Иване Подрошчић.

Судећи по ономе што најављује министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић у интервјуу за „Политику”, динамична ће бити и 2015. година, и то пре свега у светлу промена начина рада полиције који би требало да среди стање које су многи оцењивали као „запуштено”.

Између осталих елементарних непогода, годину за нама обележиле су катастрофалне поплаве. Да ли постоји опасност од понављања таквих догађаја?

Свакако ћемо имати временске непогоде које ће узроковати ванредне ситуације. И европска комесарка задужена за ванредне ситуације Кристалина Георгијева ми је скренула пажњу да ће у наредних 50 година на подручју Балкана бити више поплава, више снега, више шумских пожара и више температуре лети. Важно је да ми будемо спремни. Морамо да изградимо што бољи одбрамбени штит од свих могућих непогода и тако останемо безбедни. То значи да морамо да уложимо у опрему и технику, као и у људе који ће бити способни да руководе тим ситуацијама јер то је, чини ми се, најважнији аспект о којем се није довољно говорило у претходном периоду.

Да ли је нешто урађено у вези с тим?

Држава је урадила доста тога, имали смо проблем што су водотокови током поплава оштетили велики број речних корита и велики број насипа. Људи из „Србијавода” и Сектора за ванредне ситуације МУП-а урадили су много на поправљању насипа. Али, то је посао који мора да буде континуиран јер поплаве попут оних у мају никада нису виђене у Србији. На то нисмо могли да будемо спремни, али се сада спремамо за тај ниво поплава и надам се да нећемо имати веће изазове којима бисмо морали да се прилагодимо. Новац који се утроши на заштити од елементарних непогода никада није бачен, он заправо чува новац који касније потрошимо у санацији штете.

Протекле године је смењен и врх полиције, а неки од њих су склоњени с функције због мешања у политику и медије. Да ли постоји опасност да се то понови?

Већ сада имамо ситуацију да се полицијски службеници више баве својим послом, а мање медијима. Није посао полицијских функционера да буду политичари или естрадне звезде и да сваког дана дају изјаве и покушавају да се такмиче. Не бирају се они гласовима грађана или одлуком жирија. Њихов посао је да дају резултате. Неко ко жели сваког дана да се медијски експонира, можда је промашио професију, можда би требало да се кандидује за народног посланика. Полицији су потребни они који не причају много, али много раде.

Најављују су постављења на места смењених начелника, као и друге промене у МУП-у?

Одлуке о постављењима доносим на основу јасних критеријума. Они који долазе на одређену функцију морају, пре свега, да буду професионалци, као и да буду људи са озбиљним полицијским искуством. Уз то, битан је и лични и морални кредибилитет. Задовољан сам досадашњим кадровским решењима. Најбитније од свега је да свако од њих мора да постиже одређене резултате. Кад полицајац има резултат, онда је то нешто неспорно и није битно да ли је министру или неком другом симпатичан или не. То су моји критеријуми. Унапред скрећем пажњу свим људима којима се неко обрати или им обећа у моје име да ће бити постављени на нека места да знају да то није тачно.

Како мерите резултате, ако се зна да је један од смењених начелника оцењиван као да је имао одличне резултате у борби против криминала, а у суштини је већина кривичних пријава падала на суду?

Једна од ствари коју сам полицији замерао кад сам дошао јесте заплена наркотика. То је ствар која не може да се фингира. То не зависи од суда, тужилаштва или спољних фактора. Или имате заплене дроге или их немате. Ако је од маја до новембра 2013. заплењено 19 килограма хероина, а у истом периоду 2014. више од стотину килограма, то онда нешто говори. Такође, укупни криминал је у последњих осам месеци смањен за 9,5 одсто, док су заплене дувана и цигарета повећане неколико пута. То су само неки од примера бољег рада полиције.

Кад говорите о резултатима као главном критеријуму, како бисте оценили резултате директора полиције Милорада Вељовића?

Резултате посматрам као заједнички рад дирекције и читаве полиције. Не може да се деси да полиција буде ефикаснија и прави боље резултате, ако директор полиције у томе не учествује. Имам коректну сарадњу с Вељовићем.

Недавно је откривено да је Вељовићев син радио у „Фармакому” ухапшеног Мирослава Богићевића, у чему су многи видели сукоб интереса?

Колико сам видео из медија он је тамо престао да ради пре него што сам ја постао министар. Мени ниједан државни орган није доставио информацију да постоји било какав законски проблем да Вељовић обавља функцију на коју је изабран на конкурсу. Уколико ми сутра укажу да постоји било какав законски проблем, онда сам спреман да размотрим све по том питању. Никоме ништа није гарантовано, па ни мени. Ако не радим добро свој посао, отићи ћу са овог места. За сада сарадња иде у правцу да полиција постиже боље резултате. То је једино важно за грађане.

Колико је регистровано организованих криминалних група у Србији и како бисте оценили степен друштвене опасности коју те групе представљају?

Не постоји ниједна криминална група која представља велики безбедносни ризик за државу. Постоје организоване криминалне групе, волео бих кад их не би било, али ниједна од постојећих не може да изазове већи потрес или угрожавање безбедности Републике Србије. Полиција прати све групе, али некад имамо изазове у смислу да постоје оперативне сазнања, али немамо довољно доказа. Зато поједине истраге морају да трају годину дана да би се обезбедило довољно чврстих доказа да се неко повеже с организованим криминалом.

Чиме се сада највише баве организоване криминалне групе?

Углавном трговином наркотицима и разбојничким крађама. Има и других видова криминала, али продаја дроге је свакако број један.

Случај покушаја убиства Милана Бека и даље се у јавности сматра највећим нерасветљеним случајем полиције. Премијер Вучић и ви сте првих дана после тог догађаја изашли у јавност с тврдњом да је „на Бека пуцао аматер”. Да ли и даље остајете при овој оцени?

Према најновијим извештајима из београдске полиције, које сам прочитао у медијима, видим да они сада не знају да ли је пуцао аматер или професионалац, због чега ћу предложити неке промене у ПУ Београд.

О каквим променама је реч?

После договора с директором полиције донећу коначну одлуку. Не бих да лицитирам именима, али видећете убрзо.

Кад очекујете нови закон о полицији?

До краја јануара очекујем да се заврши нацрт закона који можемо да пошаљемо свим надлежним институцијама. После јавне расправе и мишљења Европске комисије, изаћи ћемо пред Одбор за унутрашње послове и Народну скупштину. Желимо да закон не буде плод политичког препуцавања, већ предмет разговора око акта који ће унапредити безбедност грађана у Србији. Полиција ће проћи кроз трансформацију која неће бити лака.

Једна од новина тог закона јесте и „каријерно напредовање” што би требало да спречи утицаје са стране да поједини незаслужено дођу до одговорних позиција. Како намеравате то да спроведете?

Моја идеја је да се направи систем у коме се напредује по заслугама. Ко направи резултат он ће се квалификовати за унапређење. Људи који заврше Криминалистичку полицијску академију имаће приоритет. Новина је и то што ће између сваког нивоа напредовања полицијски службеник морати да прође и кроз одређено усавршавање како би стекао драгоцено искуство. Тек тада ћемо имати ситуацију да су потпуно спремни за именовања на одређена места. Имаће искуство и обавезујући елемент – резултате. Тако ћемо за неколико година на функцијама имати људе који су већ направили нешто у својој каријери и они ће знати боље да граде оне којима су надређени. Током каријере моћи ће да имају само једно ванредно унапређење. Нећемо више имати ситуацију да министар од поручника може да направи генерала за један мандат.

Зашто кажете да неће бити лако? Очекујете отпоре?

Сваки систем који је дуго ишао одређеним ходом има проблем да се брзо окрене на другу страну. МУП је велики систем у којем су људи навикли да раде по одређеним процедурама и на одређени начин. Није лако то променити за дан или неколико месеци. Рецимо, мислим да би требало да смањимо број полицијских управа (ПУ). За грађане то ништа не значи лоше. Ако сада има 27 ПУ, онда то значи да имамо 27 начелника, заменика, помоћника... Ако бисмо имали 22 ПУ, онда би било мање администрације, али не бисмо имали ниједног полицајца мање на терену или укидања полицијских станица или испостава. Нећемо да правимо уштеде тако ако ће се смањити безбедност грађана. Али, подразумева се да начелницима ПУ које се укидају то неће одговарати.