„Нека Србија уведе и Младића у ЕУ”

Политички споразум, који је Брисел понудио Србији да га 7. фебруара потпише, изазвао је негативно изненађење, како за поједине политичке партије у државама чланицама ЕУ, тако и за понеке новинаре и аналитичаре углавном из држава које се тркају да уђу у европску породицу народа.

Међу првима се огласила холандска опозициона Либерална партија, која је затражила хитну парламентарну дебату о, како су навели, уступцима које је Србији учинио њихов министар спољних послова Максим Верхаген приставши на политички споразум о сарадњи. Представници холандске опозиције, као представници холандске Социјалистичке и Еколошке партије, оптужили су шефа дипломатије да је био „сувише попустљив” када је реч о споразуму са Србима.

Овакав развој догађања није се превише допао ни Јелку Кацину, словеначком посланику и известиоцу Европског парламента, задуженом за напредак Србије. Он је, у понедељак на заседању спољнополитичког одбора Европског парламента, рекао да би безвизни режим за Србију утицао на босанске Србе да се више вежу за матицу, као и да је политика Европске комисије неправедна према осталим државама западног Балкана.

Ова „попустљивост” према Србима постала је једна од топ тема за медије у региону, при чему се у хрватској штампи са једне стране понуда ЕУ Београду оцењује као „очекивана” и са јасном политичком позадином, а са друге стране јој се ставља негативан предзнак и каже да је то „бриселска неморална и штетна понуда Србији”.

Тако је „Слободна Далмација” прелазни споразум повезала с одржавањем председничких избора и проценом српских аналитичара да би на опредељење бирача и коначне резултате могла да утиче „европска шаргарепа”. „Очекивано, из Брисела је упућена „условна подршка” најавом да би 7. фебруара са Србијом могао бити потписан прелазни споразум”. За разлику од вредносно неутралне „Слободне Далмације”, у колумни у недељнику „Глобус” Инес Сабалић оцењује да отварањем „брзе пруге” за улазак Србије у Европску унију Брисел само отежава политичке прилике у целој регији.

У ироничном тону Сабалићева предлаже да Хрватска нипошто не критикује овај потез европских званичника већ да је гласно поздрави, будући да је Европска унија направила овај велики заокрет и „одлучила да покаже насмејано и гостољубиво лице”. Према њеној оцени, ЕУ опет Србији чини медвеђу услугу, а „ако је то као и досад, а нема разлога да не буде, опет ће у Србији тријумфовати политички погрешни људи”.

Инес Сабалић иронично закључује да Хрватска мора да игра ову европску игру и да ако „Брисел каже да је Србија најважнија земља на Балкану безбедносно и економски и да ће по брзом поступку постати кандидат, треба рећи: Дивно, заслужила је, нека уђе, нека доведе и Младића и Караџића”.

Изјава Димитрија Рупела, министра спољних послова Словеније, тренутно председавајуће ЕУ, да ће Србија само годину или две после Хрватске ући у Унију, према мишљењу Сабалићеве, значи или кочење Хрватске или ирационално велика предност Србији. За свесрдно прихватање ове идеје, према њеним речима, нема довољно духовитих људи у хрватској влади, будући да је све друго контрапродуктивно.

У овој анализи у јучерашњем „Глобусу” наводи се да ће „након ове неморалне понуде Србији, коју је обележила релативизација начела до којих се иначе ЕУ држи, у региону бити све теже”.

Колумнисткиња овог угледног хрватског политичког магазина подсећа да ЕУ нуди Србији либерализацију виза, трговинске повластице и могућност да млади студирају у иностранству, као и брзу пругу за Брисел и то, како пише, увијено у неумерене похвале. Све ово се, пише Сабалићева, неће добро рефлектовати ни у Сарајеву, ни у осталим главним градовима у региону.

„Сад је на репертоару само Србија, а следећи месец биће само Косово, односно Косово и Србија. Добро је то што би убрзо могли схватити да је превелика неравнотежа између предности која се дала Србији и ситуације у Босни или Македонији, а то значи да ће, ваљда, и њима дати те саморазумљиве повластице”, пише колумнисткиња „Глобуса”.

Најава српског министра спољних послова Вука Јеремића, да ће Србија постати 28. чланица Европске уније (читај ући ће у ЕУ пре Хрватске), нормално изазива подизање обрва у Хрватској. Ипак, Сабалићева подсећа да су и у њиховој земљи избацивани различити датуми, али да то само политичари храбре своје грађане.

Још и пре састанка европских званичника 28. јануара у Бриселу, Аугустин Палокај, дописник „Јутарњег листа” из Брисела, у свом редовном блогу је у сличном тону критиковао потезе Европске уније.

„Европска унија је спремна привремено заборавити чак и Сребреницу, Младића и Хашки суд не би ли помогли онима које Брисел сматра ’демократским проевропским снагама’ у Србији. Дошло је до тоталне замене улога између Србије и ЕУ. Србија је та која каже Европској унији што треба у овом тренутку направити, а ЕУ онда журно врши притисак на своје државе чланице које на то не пристају”, пише Палокај.

Као пример за свој став, овај хрватски новинар наводи то да после вишегодишњег притиска на Србију да ухапси и изручи у Хаг Ратка Младића, сада ЕУ више не само не притиска Београд због тога, већ притискаХоландију да она одустане од блокаде Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом.