Деда Мраз више не постоји

Деда Мраз, или Божић Бата, или Санта Клаус, Пер Ноел, Дед Мороз, како год, и како где – више не постоји. И више га не би требало писати великим почетним словима, јер се претворио у заједничку именицу. Такорећи у ствар. Изгубио је душу, изгубио је своје јединствено биће и размножио се у невероватном броју примерака, па је почео да личи и на оне гротескне плишане Дизнијеве јунаке, који свуда по свету, преко читаве године, шетају улицама и плажама, рекламирајући којешта и нудећи којешта.

Деда Мраз је клониран, уништена је његова тајна. Протеран је са Северног пола и одузете су му кочије и ирваси. Протеран је из стварности, а заузимао је тако мало, тек десетак дана око Нове године, опставши само у причама, међу корицама сликовница и књига, које ауторе пројекта „Како продати Деда Мраза“ свеједно не занимају. Што се њих тиче, у причама, у књигама - може да постоји. Али, приче су сада изгубиле уверљивост, те се под хитно морају сместити у далеку прошлост и понудити деци у измењеној верзији, као бајка: Био једном један Деда Мраз, прави Деда Мраз, и живео је на далеком Северу. Летео је кочијама по целом свету и носио деци поклоне. После су га клонирали, а он се наљутио на читав људски род, али не и на децу, и повукао се у неку пећину. Отад га више нико никада није видео.

И, ево сада милиона Деда Мразeва, попут предновогодишње епидемије, ено их на улицама и трговима, испред продавница, ресторана, по тржним центрима, испред мењачница - свуда где се може потрошити новац. Ено их у служби једног новог потрошачког друштва које је одбацило духовност и пригрлило баналност.

Било је, наравно, питање дана када ће се маркетиншки дивови и магови досетити и зграбити можда и последњи симбол једног хуманијег доба, када смо веровали да постоји нешто изван границе видљивог, када смо веровали да постоје тајне, слатке и недокучиве, које инспиришу, када смо слутили да такве тајне не треба дирати, да их треба поштовати и чувати као благо, јер су део нашег колективног наслеђа. Архетипски вредну слику Деда Мраза неко је извадио из нашег колективно несвесног и оскрнавио је, направивши милионе јефтиних, бесмислених копија, баш као да рече - ма, ајте, молим вас, које дете данас још верује у тог брадатог старца, поред смартфона, ајпода, ајфона, конзола, и осталог лудила, брате! Ко још верује да матор човек може бити супериоран, овај свет припада младима - кажу они који клонираше Деда Мраза и који његово одело, произведено негде на далеком Истоку, у милионе примерака, навукоше промоторима и гурнуше их на улице. Да измаме новац.

Учинише то на штету деце која ће остати ускраћена за јединствено новогодишње узбуђење, али и за сопствену машту, на штету и нас одраслих због једног уништеног симбола детињства. Јер сви смо ми, макар накратко, макар једном, слатко ишчекујући првојануарско јутро - поверовали у чаролију. У доброту која стиже из далека. Сада имамо још једну чаролију мање, у већ прилично духовно опустошеном свету.

Књижевница из Београда