Музеј штампарских машина

Суботица – У последњих 40 година у штампарству је нестало низ занимања и струка: нема више словослагача, типографа, литоретушера, цинкографа... Све теже би било пронаћи и оне који знају какво знање захтевају ова занимања. Међутим, ако су нестала занимања нису и машине на којима су они радили. Дуго година у штампарском предузећу „Ротографика” старе машине на којима више не раде „гуркали” су по нуспросторијама и ћошковима хала док није одлучено – уместо што их сакривају изложиће их.

– Требао нам је простор за нове машине и онда смо решили да их све очистимо, офарбамо и направимо музеј. Да би биле поређане како је некада текао штампарски процес и постављене на прави начин, морали смо да позовемо нашег пензионера, бившег руководиоца Антуна Башића да нам помогне, јер млађе генерације нису знале како су ове машине коришћене – каже нам Тања Вукадиновић, технички директор „Ротографике”.

Антун Башић је радо прихватио да поподнева проводи у фабрици и тако је у предворју фирме настао наш први музеј штампарских машина. У овом случају склопило се неколико добрих чињеница: грабећи ка модернизацији штампарије њене старе машине ипак нису бачене, а након приватизације 2005. године хрватски „Радин”, као нови власник „Ротографике”, у њима није видео старо гвожђе већ индустријску историју дугу више од века. Темељи данашње штампарије ударени су када је 13. новембра 1920. године за 960.000 аустроугарских круна Дирекција државних железница откупила штампарију извесног Сабадоша.

Објашњавајући експонате, Антун Башић прво показује машину „хајделберг”, која је у предузеће стигла 1926. године и може се претпоставити да је она слова на папир отискивала још код Сабадоша у штампарији.

– Да је и данас укључимо у струју, она би и даље радила – каже нам с поносом Башић.

Наш саговорник наводи да је остао исти редослед процеса штампања, јер и поред свих технолошких промена, и некада и данас прво се ради припрема, па онда иду штампање и обрада, односно књиговезница или повезивање.

Дуги низ година штампарији, која је мењала име од Железничке штампарије, преко „Бирографике” до данашње „Ротографике”, делатност је била – штампање возних карата. У овом музеју штампарских машина још увек има старих возних карата од тамносмеђег картона са наведеном рутом и ценом. Посебну пажњу привлаче табле на којима су ручни словослагачи ређали текст.

– Добар словослагач знао је напамет распоред оловних слова у сандуку – каже Башић, међу реткима који данас знају да поређају сва слова у њихове посебне одељке. – У сандуку је и сада довољно слова за слагање текста.

Изнад словослагачког стола старим дрвеним словима исписано је име фирме, а велика дрвена слова била су у употреби још пре тридесетак година. У углу је и стара штампарска преса... Чини се да ливеном гвожђу од које је направљена време није наудило.

У штампарији има још машина које би могле да буду изложене – из педесетих, шездесетих или седамдесетих година, „офсет” машина из тог периода, али би за то требало проширити простор. До сада су овај фабрички музеј посетили ученици суботичке средње Политехничке школе, Више политехничке школе из Београда и студенти Факултета техничких наука из Новог Сада.