Саркози и за Марин ле Пен и против ње

Француска 2022: председник је муслиман, Мухамед бен Абес, странка крајње деснице са председницом Марин ле Пен на челу изгубила је изборе на којима је надјачала Партија муслиманске браће. На чувеној Сорбони и студенткиње и професорке прекривају лице и косу, прорези су само за очи. Овај париски универзитет се сада зове Исламска Сорбона, а сви академци могу да бирају – или да пређу у ислам или да добију отказ. То је фабула шестог романа Мишела Уелбека, једног од најцењенијих савремених француских писаца. Мада његова књига у излоге стиже тек следеће недеље, она је додатно узбуркала јавно мњење које верује да је Француска непотребно гостопримљива према имигрантима исламске вероисповести.

Да је Француска посустала пред исламом и препустила се његовом продору, у то верују и Марин ле Пен и све више Француза који јој у испитивањима јавног мњења дају предност над свим другим партијским челницима.  

После лоших резултата у економији, пропале идеје за убирање великих пореза од мегамилионера и кокетирања са десницом око имиграната, актуелни председник Франсоа Оланд и салонски социјалисти нису више у стању да промовишу левичарске принципе и да се супротставе растућој популарности крајње деснице. Али на сцену се враћа Никола Саркози, бивши председник, који би опет да се усели у Јелисејску палату.

После победе на унутарстраначким изборима у свом конзервативном Савезу за народни покрет, Саркозију до председничких избора 2017. остаје још само да неутралише крајњу десницу и популарну лидерку Марин ле Пен. А то чини ходајући по танкој жици: мора да свом Савезу за народни покрет привуче добар део поборника Ле Пенове, а да не изгуби ни оне из својих редова који припадају десном центру и боре се против ксенофобије.

А кад су такве вратоломије у игри, без омладине се не може. Млади Саркозијеви народњаци су у ту сврху прославили Бадње вече са подмлатком Националног фронта, што је потез који у првој недељи ове године анализира француска штампа.

Ако хоће поново да освоји власт, Саркози мора да прошири своју изборну базу, јединствена је оцена француских политичких аналитичара. Саркози то зна и сам, кад каже да ће на челу народњака покушати да „окупира цео политички простор између левице и Националног фронта”. Због тога бивши председник има двоструку стратегију према Ле Пеновој. Он се јасно учвршћује на десници, како би повратио немали број бирача који су одбегли Националном фронту, али повремено мора да јавно искаже свој отклон према екстремној десници како не би изгубио умереније центраше. Није му лако: у исто време мора да привлачи еврофобичаре и евроентузијасте, оне који се противе и оне који су за хомосексуалне бракове, оне који су за прогон придошлица из арапског света и оне који се залажу за њихово прихватање…

За сада му све то успева и због тога што је Француска дубоко разочарана у левицу и Франсоа Оланда. Према једној од најновијих анкета, од свих политичара, Французи су највише волели да им Никола Саркози седи за њиховом породичном празничном трпезом. За њега је „гласало” 19 одсто испитаника, док је само 17 одсто пожелело да се у најлуђој ноћи друже са лидерком Националног фронта Марин ле Пен.  Оланд не фигурира на овој листи, а актуелни премијер Мануел Валс добио је 12 одсто гласова.

Много озбиљније анализе говоре да би у случају да Саркози и Ле Пенова уђу у други круг, на председничким изборима 2017, Саркози ипак победио Ле Пенову.

Све то значи да је књижевник Мишел Уелбек ипак погрешио. Нови председник Француске неће бити муслиман. Али ће вероватно бити Никола Саркози, коме својевремено Французи нису хтели да повере други мандат, надајући се променама.