Касни спајање „Коридора” са „Путевима”

Иако је влада донела одлуку о спајању „Путева Србије” и „Коридора Србије” до тога још није дошло. Зорана Михајловић, потпредседница владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, окривила је руководство „Коридора” за неуспех тог потеза. Оптужила их је да су се понашали „опуштено” и рекла да ће одговорност постати јасна после припајања тих предузећа и избора новог руководства.

Министарка је крајем децембра најавила да ће ова два државна предузећа која се баве изградњом и одржавањем путева профункционисати, као једно тек у јануару, иако је очекивано да све буде завршено до краја прошле године. Она је тада најавила расписивање конкурса и именовање новог руководства, без обзира на то што је конкурс за директора „Путева Србије” расписан у јулу 2013. године и до данас није окончан.

А ко ће до тада водити предузеће Дмитар Ђуровић, директор „Коридора” и кадар СНС или Зоран Дробњак, дугогодишњи директор „Путева Србије”, који је на том месту дочекао трећу владу, још није извесно. Мада се веће шансе дају директору „Путева Србије”, који је како се незванично може чути задобио министаркино поверење.

Иако су се међународне финансијске организације, које финансирају изградњу аутопутева, сагласиле да ова два предузећа буду спојена, „Коридори Србије” су сматрали да још није време за то. „Политика” је већ писала да су се они отворено противили одлуци владе. Чак су уложили и жалбу Комисији за заштиту конкуренције тврдећи да би у том случају „Путеви Србије” били монополисти у тој области. Чак су и чланови Скупштине „Коридора” тражили да им се гарантује место у Надзорном одбору „Путева Србије”.

Међутим, одлука владе је јасна. Спајање два предузећа је начин да она буду рационалнија и ефикаснија. Процењено је да ће трошкови бити смањени између 15 и 20 одсто. Основни разлог због чега је почетком августа то одлучено јесте чињеница да пројекти у Србији касне у просеку три године.

Јер, како се испоставило, при подели обавеза није се водило рачуна да се читаве деонице додељују само једном предузећу, него су прављене нефункционалне поделе. „Путеви Србије” су били задужени за пројектовање и експропријацију на Коридору 10 и делу Коридора 11 од Београда до Љига, а „Коридори Србије”, задео од Љига до Прељине. „Путеви Србије” су надзирали изградњу деоница које се финансирају из буџета, а „Коридори” су расписивали тендере за делове аутопутева који се финансирају из међународних кредита. И то је све компликовало процедуре.

Иначе, „Коридори Србије” су пре пет године издвојени из „Путева Србије” првенствено као инвеститор за изградњу аутопутева, пројектовање, експропријацију и надзор, са намером да инвестиције буду брже и ефикасније реализоване. То предузеће је требало да буде оперативније и што је најважније растерећено дугова које су „Путеви” имали. С тим што нова компанија није требало да прима нове кадрове. Договор је био да преузме радну снагу „Путева Србије” и министарстава. Упркос томе запослено је око 100 нових људи.

Како ће функционисати заједно, брзо ће се видети. Мада пред њима није нимало лак задатак. Премијер Александар Вучић је обећао грађанима да ће изградити „више километара аутопута него Немачка до краја 2016. и почетка 2017. године”. Он је навео да ће бити изграђено 140 километара аутопута до Чачка. „Имаћете комплетан источни и јужни крак Коридора 10 који пролази кроз Сићевачку и Грделичку клисуру”, рекао је између осталог Вучић.

 Руку на срце са Немачком која има 12.200 километара изграђених аутопутева и најбољу путну мрежу у Европи тешко се можемо поредити. Дмитар Ђуровић, директор „Коридора Србија” недавно се похвалио за Танјуг да су у 2014. години изграђена, како је рекао, рекордна 64,4 километра аутопута и око 15 километара паралелног пута, чиме ће бити премашен просек у Европи који износи 50 километара аутопута годишње. То за нас можда јесте успех, ако се зна да смо 2013. године саградили једва 40 километара аутопута. Али за друге европске земље тешко.