Ципрас спреман да попусти

Од нашег дописника

Атина – Предизборна кампања за најнеизвесније превремене изборе у Грчкој 25.јануара захуктава се.Коалиција радикалне левице, која је за међународне повериоце предмет жестоких дискусија и основа за претње да ће Грчка бити враћена на драхму,за нацију је,међутим,судећи по испитивању јавног мњења,нада да нешто може да се промени, а притисак „тројке” да ослаби.

Према анкетама,Сириза води са стабилних три посто потенцијалних гласова у односу на Нову демократију Антониса Самараса.Неке дилеме су разјашњене после објављивања основнихелемената програма Сиризе,а после говора Алексиса Ципраса бирачима,очигледно је да има простора за омекшавање позицијапрема међународним кредиторима,условима враћања дуга и, даље, судбине реформи у Грчкој.Наравно,под условом да и Европа то жели. Општа је оцена да је тренутно најважније да Ципрас доизбора искристалише позиције партије и после изјаве да„циљ није излазак земље из еврозоне”, отклони све сумње око тогакако ћеГрчка изгледати и где ће бити у Европи уколико радикална левицапрви пут у историји земље дође на власт.

„Година 2015. није 2012. И Сириза није демон и опасност за Европу,већ глас разума.Наш циљ није да се одрекнемо евра,већ да га спасемо.Дугови нису само грчки проблемвећ и европски, што значи да треба тражити општа решења.Наш циљ није да се враћамо у 2009, када је дуг достигао највеће размере, већ да изменимо све оно што је Грчку довело на ивицу економског,моралног,општегбанкротства”, изјавио је Ципрас и подвукао да, када је реч о дуговима,решење за Грчку види у привременом мораторијуму наотплату дугова и враћању дугова чим буде привредног раста,економског развоја.

Ципрас је јасно ставио до знања да ће основни задатак Сиризе, уколико победи на изборима, бити захтев за отписом великог деладуга и почетак преговора са ЕУ о новим условима за отплату преосталог дуга.

„Дугови Немачке су отписани 1953.године,а за Грчку то треба урадити 2015”, поручио је Ципрас међународним кредиторима и изразио наду да ће Европска централна банка,посебно МариоДраги, имати слуха за проблеме Грчке у којима се она није нашла само својом вољом.„Безизлазна позиција Грчке биће и безизлазан положај за целу Европу”,подвлачи Ципрас и обећава да ће ублажити последице драстичних економских мера,смањити незапосленост,побољшати стандард сународника,делимичноповећати плате и пензије,учинити све да се смање неправеднипорези,да се државна предузећа непромишљено не гасе...

Иако је рано говорити о исходу избора,стиче се утисак да су Грцивише него икада спремни да шансу дају лидерима који другачије мисле од вођа партија лево или десно од центра које су се деценијама смењивале на власти.Без обзира на неизвестан положај у ЕУ, али и оправдани страх да би могли да буду кажњени и враћени на драхму,Грци желе промене и боје се да би нове мере штедње које би им следовале у случају повратка досадашњегруководствадодатно могле да их гурну у беду и зависност.

Целокупну предизборну кампању лидер Нове демократијеАнтонис Самарас гради на упозорењима даобећања да Грчка неће платити дуг, на чему се базира супротни табор Сиризе,воде ка банкротству,сиромаштву,катастрофи и хаосу.Самарас се залаже за наставакдобрих односа са међународнимповериоцима,испуњавање обавезаи обећава да ће Грчка ускоро сама,без страних тутора, стати насвоје ноге.Међутим,већина опозиционих политичара га оптужуједа је са „тројком” поверилаца већ направио нове аранжмане који би за нацију значили додатно „стезање каиша”.

Суштина је да је,изгледа,партија десног центра Нова демократија погрешно проценила ситуацију када је форсирала изборе за председника Грчке два месеца пре рока, што се завршило распуштањем парламента.Самарас је,очигледно,био уверен да све држи под контролом и да ће председнички кандидат Ставрос Димас сакупити неопходних 180 посланичких гласова,да парламент неће изабрати превремене изборе.Када ни у трећем кругу није добио потребну већину,било је јасно да је то велики пораз, али сечини да чак и сада можда греши у процени ситуације.

Политички посматрачи сумњају, али не искључују да би нека од партија могла да добије више од половине места у парламенту са 300 посланика.У овом тренутку,најоштрија борба се води управооко тога хоће ли на изборима Сириза добити већину места у парламенту, што ће јој дати шансу да формира владу.

Социјалистички Пасок, који је био у коалиционој влади, губи своје позиције и мало је вероватно да њен лидер Евангелос Венизелос може нешто да учини нудећи програм у коме је,како каже, „принцип стабилности важнији од чињенице ко ће на изборима бити први”.

Јасно је да одлука бившег лидера Пасока Јоргоса Папандреуа да уочи избора формира своју партију Покрет демократа–социјалиста само додатно ослабила позиције Венизелоса.Са Папандреуом, чијије отац 1974.основао Пасок, који се годинама налазио на власти,из социјалистичке партије је отишло преко две стотине угледних чланова.Јоргос Папандреу, кога су конзервативци сменили у јекунајдубље кризе у којој се Грчка нашла,сада сматра да је задатак његове партије да нацији обезбеди независност јер,како је рекао на оснивачкој скупштини,„конзервативне снаге земљу воде у пропаст и нову националну трагедију”.