Сам против бирократије

Војиславу Плавшићу, пензионеру из Београда, живот се из корена променио. Државна бирократија, како каже, украла му је готово три године живота. Уместо да слика и бави се уметношћу, будући да се школовао за наставника ликовног васпитања, наш саговорник води правну борбе на неколико фронтова. Сликарску четкицу заменио је бескрајном тоном правних папира. Уместо уметничке критике изучава законе и правилнике о раду државних установа.

Све је почело у фебруару 2012. године, када је, због велике количине снега, почео да прокишњава раван кров на згради у Улици Џона Кенедија 33 на Новом Београду. Вода је пробила у његов стан који се налази на последњем спрату и спустила се скоро метар низ зидове.

– Обратио сам се прво скупштини станара која је, по важећем закону, у обавези да одржава кров, али комшије су ме игнорисале. Градско стамбено предузеће ме je посаветовало да позовем општинску грађевинску инспекцију која може да наложи станарима да поправе кров. Требало ми је готово годину дана да „натерам” инспекторе да изађу на терен. Нажалост, већина наших државних службеника не зна свој посао и редовно крше закон – почиње своју причу наш саговорник.

Будући да станари нису могли да се сложе око поправке изолације на крову, иако скупштина станара располаже са заједничким новцем, јер издаје просторије и део крова приватним фирмама, грађевински инспектори су изашли на терен и наложили Плавшићу да из свог џепа плати проценитеља штете који ће написати извештај. Тако је и било, али, како каже наш саговорник, баш због овог детаља процес се одуговлачи и до данас.

– На основу извештаја вештака, у току лета 2013. године, Секретаријат за имовинско-правне послове наложио је станарима да у року од 20 дана уклоне испуцалу фасаду и поправе кров. Скупштина станара жалила се Управном суду, који је прошле године усвојио њихову жалбу, јер је грађевински инспектор прекршио Закон о општем и управном поступку. Инспектор је у обавези да ангажује вештака који ће проценити штету, а он је рекао мени да ја платим проценитеља. Због непознавања прописа од стране општинских градских инспектора изгубио сам новац и време – каже наш саговорник.

После скоро три године случај је и даље на почетку. Управни суд је наложио општинској грађевинској инспекцији да изађе на терен, они ће опет написати налог скупштини станара да поправе кров, скупштина ће се жалити Управном суду... Плавшић се само пита колико ће времена новобеоградским инспекторима бити потребно овај пут да изађу на терен.

Његово искуство потврдило је опште познату тезу – судови и општинске службе раде превише споро. Наш саговорник већ три године, како каже, покушава да докаже нешто што просечан човек види голим оком.

– Већина општинских службеника као да жели да вас отера и без обзира на ваш проблем, одбија вам захтев. Управни суд наложио је да јасно дефинишем да ли желим накнаду материјалне штете настале у стану или само тражим да се поправи кров. Уколико желим да надокнадим штету насталу у стану то се доказује пред судом опште надлежности, а кров је у надлежности Управног суда. Можете ли да замислите тај бирократски апсурд! Не желим накнаду штете, али желим да спречим поновно продирање воде у стан и пропадање имовине – каже Војислав.
Такси на жалбе и молбе које је у протекле три године Плавшић написао је много, а новац који даје више не броји.

Нажалост, породица нашег саговорника бије битку и са здравственим тегобама. Његов син годинама болује од алергијског ринитиса. У последње три године, по налогу лекара из Клиничког центра, прима вакцине које га штите од тегоба које изазивају гриње и амброзија. Ипак, у последња три месеца, оверена здравствена књижица не може да помогне пацијентима којима је неопходан овај лек, јер, према информацијама којима располаже наш саговорник, влада несташица вакцина.

– Докторка код које се лечи мој син, сматра да би требало пет година да прими ове вакцине да би му било боље. Ипак, сада више не сме у картону ни да напише да нема вакцине, иако он уредно иде сваки месец на контролу. У градској филијали фонда за здравствено осигурање кажу да је „набавка у току”. Допустили су да један лек не може да се добије на оверену књижицу већ четири месеца. Док они већају, здравље мог сина је угрожено – жали се наш саговорник.
Одлучан у борби против бирократије, написао је жалбу Републичком фонду за здравствено осигурање, који их је упутио на своју београдску филијалу. Посаветовали су их да купе вакцине и рефундирају новац. Вакцине су купили, прикупили све рачуне, али новац им, наравно, још није враћен.

Ни „Политика” није могла да уђе у траг вакцинама које су неопходне нашем саговорнику. У Републичком фонду за здравствено осигурање добили смо информацију да тражене вакцине, које је раније уз књижицу добијао син нашег саговорника, нису на списку обавезне имунизације, не набавља их РФЗО и самим тим не може се рефундирати новац за ово цепиво.
Вакцине се могу купити у Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”. Војислав Плавшић се пита да ли то значи да ли то значи да ће од сада морати да купују спорну вакцину и зашто им то лекар у Клиничком центру није отворено саопштио? Уместо тога, практично су га упутили у бескрајну борбу са бирократијом.