Динар страда у обрачуну евра и долара

Јапански гувернер Харикуико Курода недавно је додатно олабавио монетарне стеге како би намерно ослабио јен, јапанску националну валуту. Да то учини наша гувернерка Јоргованка Табаковић, макар и плански, на њу би се осуло дрвље и камење. Одговор на питање зашто је за нас неприхватљивo оно што је за Јапан пожељно није компликован. Довољно је погледати структуре две привреде.

Јапанска је извозно оријентисана и свако слабљење јена за њих значи веће приходе од извоза, јер кад страну валуту замене у националну, добију више пара. Зато је намерно слабљење јена за јапанског гувернера мисија за покретање сопствене привреде, која је доста дуго у рецесији.

Наша економија је, са друге стране, увозно оријентисана, што значи да кад динар слаби, приходи од увоза падају. То не одговара већем делу домаће привреде. Чак и они који робу извозе, сировине обично набављају из увоза, а уз то су и задужени у еврима, па се сваким слабљењем динара, њихови биланси погоршавају. Такође, један од циљева НБС је стабилност финансијског система. У ситуацији када је државни дуг прешао 22, а обавезе привреде 18 милијарди евра, нагло слабљење динара могло би да угрози стабилност финансијског система, нарочито ако се зна да сваки четврти привредник има проблема са отплатом зајма.

Са друге стране, Бошко Живковић, професор Економског факултета, сматра да, ипак, већини више одговара слабљење него јачање динара.

– Слабљење националне валуте не одговара, пре свега, држави која има велике дугове, али и неким привредницима који су се задуживали у страној валути. Углавном је ту реч о великим привредницима. Не одговара ни оним грађанима коју су узели кредите у еврима – каже Живковић и додаје да ту није толико реч о структури наше привреде, већ о привилегијама које су неки имали у прошлости.

Остатак грађана Србије требало би да знају да им није у интересу јачање, већ постепено, благо слабљење динара, каже наш саговорник. И даље је већи део становништва солвентан, што значи да им је имовина већа од дугова, објашњава Живковић. Слабљење националне валуте стимулисало би извоз и увећало број нових радних места, убеђен је наш саговорник. „Проблем је што је прва група гласнија и утицајнија од друге”, сматра он.

На питање да ли би слабљење динара, при оволиким дуговима, угрозило стабилност финансијског система, наш саговорник одговара:

– Само ако би се то догодило драматично и у прекомерним граничним променама – одговара Живковић.

Намера јапанског гувернера је другачија – да у трци са америчком привредом, повећа конкурентност своје економије. Бошко Живковић, међутим, сматра да је то унапред изгубљена битка и да Јапан то ради зато што је тамошња привреда у рецесији. Како каже, јен више није релевантна валута, јер га је, са растом кинеске привреде, потиснуо јуан.

Све то, ипак, може да доведе до јачања америчког долара, јер тамошња економија почиње да расте. Међутим, ако глобални опоравак и даље буде слаб, а долар постане превише јак, Федералне резерве (ФЕД) ће можда и предузети неке мере да би избегле прекомерно јачање долара, јер би то смањило конкурентност њихове привреде.

У последње време долар нарочито јача у односу на евро. У уторак поподне евро је вредео 1,18 долара. То је знатан пад у односу на почетак 2013. када је европска национална валута вредела 1,36 долара.

Чини се да се Американци, ипак, радују, сваком слабљењу евра. Према писању јучерашњег „Њујорк тајмса” за Американце слабији евро значи да ће путовања по Европи бити јевтинија и да ће сир и вино бити приступачнији. Ипак, новинари тог листа констатују да то може и да смањи тражњу за америчком робом, што последично може да подрије опоравак америчке економије.

То што је инфлација у Европи и даље ниска, за новинаре овог дневника значи само једно – да „валутно тржиште европским лидерима поручује да не раде довољно”.  

Зашто се Американци онда радују сваком слабљењу евра ако то смањује конкурентност њихове привреде, објашњава Бошко Живковић:

– Зато што ће у том случају слободни капитал бежати у долар, јер се очекује јачање америчке националне валуте. С повећањем вредности долара повећаће се све трансакције у доларима. У америчкој валути ће се више куповати метали и нафта, на пример – каже Живковић.

Америка је сада у много бољем положају од еврозоне, јер има раст, за разлику од привреде Старог континента која стагнира. Ипак, и тамошњи ФЕД ће, према Живковићевој процени, морати постепено да смањује монетарне олакшице, јер је према неким оценама у привреду упумпано превише новца у последњих неколико година, што може да утиче на раст инфлације.