Где за викенд, па – у шопинг-мол

Шетња у круг по бескрајним ходницима тржних центара постаје омиљена викенд забава за многе Београђане. У слободно време, суботом и недељом, кроз „Меркатор” или „Имо центар” прође више од 10.000 људи, што је једнако годишњем броју посетилаца Музеја Николе Тесле. Овај податак необичан је баш као и најаве трговинских експерата да време изградњи тржних центара, па тако и њихове популарности, тек долази.

Удовољавање купцима како би што чешће посећивали ове климатизоване џиновске зграде и у њима проводили још више времена постаје тако примарни посао трговинских компанија на чијем су платном списку све чешће и врхунски психолози, кадри да до танчина проуче душу просечног потрошача.

Разлози због којих су тржни центри много посећенији од биоскопа, позоришта или музеја очигледни су. Снабдевање намирницама за целу недељу, куповина нове гардеробе и обуће, ручак у ресторану са породицом, одлазак код фризера, педикира и маникира, вођење детета у играоницу, излазак са друштвом – све је то данас постало доступно на једном месту, где другде него у тржном центру.

(/slika2)Због свих ових потреба данас постоје странице и странице уџбеника које ће одговорити на питања попут оних: којом се страном радње купац креће када у њу закорачи, где погледом тражи основне потрепштине, а где ексклузивнију робу, или колико му је квадратних метара простора потребно да се осећа лагодно док „шопингује”?... Циљ наизглед ником потребних анализа је пражњење џепова купаца који у „опуштенијем” окружењу, логично, и галантније троше.   

Посете тржним центрима више не подразумевају само куповину потребних намирница, већ и додатне издатке као што су ручкови, играонице за децу, покоја тура пића... Према истраживању „Политике” за један уобичајени породични излазак, рецимо, у „Меркатор” требало би издвојити око 2.500 динара. До ове рачунице долази се лако, ако се зна да је просечна корпа у хипермаркету ове трговине 1.500 динара, ручак у ресторану од 120 до 340 динара по особи, а кафа око 150 динара.

Да би поспешили посету, трговци све чешће организују и различите програме, што, према признању Сање Шегрт, менаџера за односе са јавношћу „Меркатора С”, приметно повећава број купаца.

– У току трајања концерата, позоришних представа за децу или спортских догађаја очигледно је повећана посета. Ипак, ништа толико не привлачи купце као снижења – истиче Шегртова.

Као добре стране великих продајних објеката Чедомир Чупић, професор социологије и антропологије на Факултету политичких наука, издваја то што они потрошачима нуде доста робе на једном месту и тиме им омогућавају већу слободу у избору.

– Производи су сада доступни готово свима и на неки начин изједначавају људе. Фармерице, на пример, могу да купе и најбогатији и најсиромашнији, што дуго није био случај. За разлику од претходних времена, гардероба више не дели људе – каже Чупић.

Међутим, професор Чупић истиче да произвођачи често манипулишу психологијом људи и намећу им производе који немају велику практичну вредност. То мишљење дели и Тијана Мандић, психолог.

– С једне стране се ослушкују и задовољавају жеље и потребе потрошача, а с друге све више их вештачки побуђују. Људи који посећују тржне центре могу да нађу све на једном месту, али замка је што пратећи садржаји само стварају илузију да смо задовољили и потребу за дружењем, одмором, боравком са децом, позориштем, биоскопом – објашњава Мандићева.

Стипе Ловрета, редовни професор на Економском факултету у Београду, сматра да ће модерни тржни центри у будућности бити важна ставка у попуњавањудржавног буџета, јер ћезапошљавати велики број радно способног становништва. Јасно је да што боље они послују, више се издваја за државу. 

Шопинг-молови у свету су почели да се отварају шездесетих година, а код нас је њихова изградња тек у зачетку.

– Ако упоредимо са другим европским градовима, као што су Будимпешта, Софија или Беч, у Београду нема довољно тржних центара. Када је реч о земљама у окружењу, заостајемо у односу на Хрватску, али смо испред Македоније и Црне Горе – каже Ловрета.

-----------------------------------------------------------

Гиганти међу центрима

„Вест Едмонтон центар” у Канади један је од највећих шопинг-молова на свету, који је због задивљујућих габарита ушао и у Гинисову књигу рекорда. Овај објекат је због невероватних садржаја које нуди најпосећенија туристичка атракција у региону. У њему је смештено више од 800 радњи, 100 ресторана, 21 биоскоп, црквена капела, „банџи џамп”, ту је и паркинг за 20.000 возила. Величина овог грађевинског колоса се, према процени медија, може упоредити са чак 155 фудбалских игралишта.

Највећи тржни центар у Европи отворен је 2005. године у Истанбулу, има шест спратова, 280 продавница, 34 ресторана, 12 бисокопа, а све то смештено је под стакленим кровом величине 2.500 квадратних метара. Ту се налази највећи сат на свету.