Не плашим се конкуренције у Барселони

Када неко са свега 21 годином постане члан најтрофејнијег европског рукометног клуба – шпанске Барселоне, нема никакве сумње да је вансеријски играч. Огроман потенцијал српског репрезентативца Петра Ненадића „натерао“ је седмоструког шампиона Старог континента да на моменат одустане од своје препознатљиве пословне политике. Иако је годинама ангажовао искључиво прекаљене асове, овог пута направио је изузетак прикључивши свом строју играча који тек треба да покаже праву вредност.

– Осећај је стварно феноменалан. Барселона је најбољи европски клуб. Привилегован сам што сам њен члан. Надам се да ћу да оправдам поверење и да ћу да наставим стопама Калине, Вујовића, Шкрбића и осталих српских играча који су оставили дубок траг у овом клубу – казао је Ненадић који је представљен у свечаној сали стадиона „Ноу Кам“, на потпуно исти начин као и остале велике звезде Барселониних разних секција – фудбалери Роналдињо и Анри, кошаркаш Бодирога...

Иако долази у клуб где су све сам ас до аса – Мађар Нађ, Француз Фернандез, Шпанци Ромеро и Баруфет, Данац Хвид – Ненадић истиче да уопште нема трему:

– Да се плашим конкуренције, не бих ни долазио у Барселону. Верујем у себе. Додатно самопоуздање улило ми је изричито инсистирање тренера Манола Каденаса да ме доведу, што довољно говори да озбиљно рачуна на мене. У исто време свестан сам да морам да уложим још много труда, а добро је што ћу у Барселони имати врхунске услове за рад. На мени је да се стално намећем на тренинзима и да максимално користим сваку прилику. Одлично сам прихваћен. Немам осећај да сам овде свега неколико дана. Држе ме као мало воде на длану и сви редом ми нуде помоћ. Ипак, са Хрватом Лозертом сам успоставио најбољи контакт. И даље нисам потпуно савладао шпански тако да једино с њим могу добро да се споразумем.

Ненадић, рођен 28. јуна 1986. у Београду, рукомет тренира од 12. године. Прошао је све селекције Црвене звезде с којом је освојио три титуле првака државе (2004, 2006, 2007) и један Куп (2004). Рукомет га можда никада не би упознао да је пре десетак година услишио жељу оца Велибора, дугогодишњег рукометаша Црвене звезде и повременог репрезентативца Југославије.

– Иако делује чудно, отац, који је цео живот провео у рукомету, желео је да тренирам кошарку. У инат сам се одлучио за рукомет, јер сам имао велики мотив да надмашим оца али и стрица Марка, такође дугогодишњег рукометаша – присећа се својих почетака Ненадић за чијег, три године млађег, брата Драшка који у Црвеној звезди тренира рукомет многи кажу да ће да превазиђе све у породици. – Драшко, нема сумње, поседује огроман таленат, који може да буде изузетно опасна ствар уколико на време не схватиш да без пакленог рада нема ништа. Одавно сам то увидео па сваки тренутак користим за тренинг. Док сам чекао да потпишем уговор с Барселоном, без којег нисам имао право да тренирам с екипом, сваки дан сам вежбао на крову хотела у којем сам био смештен.

Први корак у иностраној каријери Ненадић је направио прошле године када је из Звезде прешао у шпански Алкехирас. Шестомесечно искуство у овом клубу остаће му у ружном сећању.

– С много радости сам отишао у Алкехирас, клуб који је у том тренутку био идеално решење. Није било резултатских притисака, имао сам велику минутажу, а што је најважније нисам се осећао као странац јер су, поред мене, још четворица наших играча бранили боје овог клуба. Али, било је лепо и кратко... Клуб је запао у велику финансијску кризу. Плате су много касниле. Дешавало се да са 20 евра морам да живим и по недељу дана. Ту ситуацију додатно је компликовала чињеница да сам први пут у животу био одвојен од своје куће и да сам морао да размишљам и о разним другим стварима. Ипак, све то сам доживљавао као драгоцено искуство на путу сазревања. Тренирао сам и играо као да се ништа лоше не дешава и награда је стигла – потписивањем уговора с Барселоном.

Да има чврст психолошки склоп, што је изузетно важно за сваког спортисту, Ненадић је доказао и пре две године. Због тешке повреде укрштених лигамената десног колена на Јуниорском европском првенству у Аустрији морао је на операцију. Паузирао је девет месеци, али се на терен, чини се, вратио јачи него икад:

– Оно што те не убије то те ојача, кажем у најтежим тренуцима. Иако сам био шокиран, нисам дозволио себи да клонем духом у чему су ми много помогли породица и најближи пријатељи. Цела та ситуација ме је мало примирила и помогла да из свега што ми се десило извучем поуке. Ако гледам с те стране, од ове повреде било је и много користи.

Ненадић поседује атомску брзину и велику скочност. Атипичном и само себи својственом игром често збуњује противника који готово никада не може да прозре његову намеру. Одлично игра у одбрани, али је то обично у сенци његовог голгетерског учинка. Његову убојитост је на својој кожи осетила и Барселона чију је мрежу затресао чак десет пута играјући за Алкехирас у првом делу шпанског шампионата:

– Немам посебан рецепт за своју игру. Никада унапред не размишљам шта би требало да употребим против неког одређеног ривала. Све препуштам свом инстинкту.

Када је реч о репрезентацији, Ненадић сматра да би неодлазак на Светско првенство у Хрватској наредне године био један од тежих удараца за наш рукомет. У квалификацијама за ово такмичење Србија ће почетком јуна играти против Чешке:

– Не смем ни да помислим да постоји могућност да не прођемо Чешку. Ти мечеви су један од најзначајнијих изазова, а нови неуспех би оставио велике, тешке последице на наш мушки рукомет. Искрено се надам да ћемо да савладамо Чешку и да ћемо после три године паузе поново изаћи на међународну сцену – каже Ненадић који се на крају осврнуо и на своју генерацију која је 2004. у Београду постала европски кадетски првак, а годину дана касније и светски шампион. – Неколицина нас игра у најјачим европским клубовима што је најбољи показатељ да вредимо. Мислим да смо на правом путу и само молим рукометну јавност за мало више стрпљења. Треба узети у обзир да смо тек напунили по 21 годину.

-----------------------------------------------------------

Калина: Ненадић прави избор

Име некадашњег репрезентативца Југославије Милана Калине (51) са страхопоштовањем се изговара у Барселони. Освајач злата на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984. у овом клубу је непрекидно готово две и по деценије. Прешао је из Црвене звезде у Барселону 1985. Бранио је боје шпанског клуба седам сезона освојивши све најзначајније трофеје, између осталог, титулу првака Европе (1991), Куп купова (1986) и пет шампионата Шпаније (1986, 1988, 1989, 1990. 1991). Од 1992. обављао је многе значајне функције у најтрофејнијем европском клубу. Последњих неколико година задужен је за односе с јавношћу: „Годинама смо имали проблем са средњим бековима. Клуб је решио да на то место доведе младог и перспективног играча и мислим да је Петар Ненадић био прави избор. Поседује огроман квалитет, али то мора да покаже и на терену. Ако успе у томе сигуран сам да ће постати један од главних ослонаца Барселоне у будућности“, каже Калина.

-----------------------------------------------------------

Од Фејзуле до Ненадића

Петар Ненадић је 13. наш играч који ће наступати за Барселону. Неки од највећих успеха овог клуба везују се за период када су играли наши играчи, а пре Ненадића боје европског рукометног колоса бранили су: Петрит Фејзула (период када је играо: 1982–1985, трофеје које је освојио: Куп купова 1985, Куп краља 1985), Милан Калина (1985–1992, Лига шампиона 1991, Куп купова 1986, првенство Шпаније 1986, 1988, 1989, 1990, 1991, Суперкуп Шпаније 1987, 1989, 1990, 1991, 1992, Куп краља 1988, 1990), Верољуб Косовац (1985–1986, Куп купова 1986, првенство Шпаније 1986), Веселин Вујовић (1989–1992, Лига шампиона 1991, првенство Шпаније 1990, 1991, 1992, Суперкуп Шпаније 1990, 1991, 1992, Куп краља 1990), Златко Портнер (1991–1992, првенство Шпаније 1992, Суперкуп Шпаније 1992), Веселин Вуковић (1992–1993, Куп краља 1993), Златан Арнаутовић (1996–1997, Лига шампиона 1997, првенство Шпаније 1997, Суперкуп Шпаније 1997, Куп краља 1997), Младен Бојиновић (2001–2002, Суперкуп Шпаније 2002, Куп Шпаније 2002), Иван Лапчевић (2001–2002, Суперкуп Шпаније 2002, Куп Шпаније 2002), Драган Шкрбић (2002–2007, Лига шампиона 2005, Куп ЕХФ 2003, првенство Шпаније 2003, 2006, Суперкуп Шпаније 2004, Куп краља 2004, 2007), Дејан Перић (2004–2006, Лига шампиона 2005, првенство Шпаније 2006) и Ненад Перуничић (2006–2007, Куп краља 2007).