Ne plašim se konkurencije u Barseloni

Kada neko sa svega 21 godinom postane član najtrofejnijeg evropskog rukometnog kluba – španske Barselone, nema nikakve sumnje da je vanserijski igrač. Ogroman potencijal srpskog reprezentativca Petra Nenadića „naterao“ je sedmostrukog šampiona Starog kontinenta da na momenat odustane od svoje prepoznatljive poslovne politike. Iako je godinama angažovao isključivo prekaljene asove, ovog puta napravio je izuzetak priključivši svom stroju igrača koji tek treba da pokaže pravu vrednost.

– Osećaj je stvarno fenomenalan. Barselona je najbolji evropski klub. Privilegovan sam što sam njen član. Nadam se da ću da opravdam poverenje i da ću da nastavim stopama Kaline, Vujovića, Škrbića i ostalih srpskih igrača koji su ostavili dubok trag u ovom klubu – kazao je Nenadić koji je predstavljen u svečanoj sali stadiona „Nou Kam“, na potpuno isti način kao i ostale velike zvezde Barseloninih raznih sekcija – fudbaleri Ronaldinjo i Anri, košarkaš Bodiroga...

Iako dolazi u klub gde su sve sam as do asa – Mađar Nađ, Francuz Fernandez, Španci Romero i Barufet, Danac Hvid – Nenadić ističe da uopšte nema tremu:

– Da se plašim konkurencije, ne bih ni dolazio u Barselonu. Verujem u sebe. Dodatno samopouzdanje ulilo mi je izričito insistiranje trenera Manola Kadenasa da me dovedu, što dovoljno govori da ozbiljno računa na mene. U isto vreme svestan sam da moram da uložim još mnogo truda, a dobro je što ću u Barseloni imati vrhunske uslove za rad. Na meni je da se stalno namećem na treninzima i da maksimalno koristim svaku priliku. Odlično sam prihvaćen. Nemam osećaj da sam ovde svega nekoliko dana. Drže me kao malo vode na dlanu i svi redom mi nude pomoć. Ipak, sa Hrvatom Lozertom sam uspostavio najbolji kontakt. I dalje nisam potpuno savladao španski tako da jedino s njim mogu dobro da se sporazumem.

Nenadić, rođen 28. juna 1986. u Beogradu, rukomet trenira od 12. godine. Prošao je sve selekcije Crvene zvezde s kojom je osvojio tri titule prvaka države (2004, 2006, 2007) i jedan Kup (2004). Rukomet ga možda nikada ne bi upoznao da je pre desetak godina uslišio želju oca Velibora, dugogodišnjeg rukometaša Crvene zvezde i povremenog reprezentativca Jugoslavije.

– Iako deluje čudno, otac, koji je ceo život proveo u rukometu, želeo je da treniram košarku. U inat sam se odlučio za rukomet, jer sam imao veliki motiv da nadmašim oca ali i strica Marka, takođe dugogodišnjeg rukometaša – priseća se svojih početaka Nenadić za čijeg, tri godine mlađeg, brata Draška koji u Crvenoj zvezdi trenira rukomet mnogi kažu da će da prevaziđe sve u porodici. – Draško, nema sumnje, poseduje ogroman talenat, koji može da bude izuzetno opasna stvar ukoliko na vreme ne shvatiš da bez paklenog rada nema ništa. Odavno sam to uvideo pa svaki trenutak koristim za trening. Dok sam čekao da potpišem ugovor s Barselonom, bez kojeg nisam imao pravo da treniram s ekipom, svaki dan sam vežbao na krovu hotela u kojem sam bio smešten.

Prvi korak u inostranoj karijeri Nenadić je napravio prošle godine kada je iz Zvezde prešao u španski Alkehiras. Šestomesečno iskustvo u ovom klubu ostaće mu u ružnom sećanju.

– S mnogo radosti sam otišao u Alkehiras, klub koji je u tom trenutku bio idealno rešenje. Nije bilo rezultatskih pritisaka, imao sam veliku minutažu, a što je najvažnije nisam se osećao kao stranac jer su, pored mene, još četvorica naših igrača branili boje ovog kluba. Ali, bilo je lepo i kratko... Klub je zapao u veliku finansijsku krizu. Plate su mnogo kasnile. Dešavalo se da sa 20 evra moram da živim i po nedelju dana. Tu situaciju dodatno je komplikovala činjenica da sam prvi put u životu bio odvojen od svoje kuće i da sam morao da razmišljam i o raznim drugim stvarima. Ipak, sve to sam doživljavao kao dragoceno iskustvo na putu sazrevanja. Trenirao sam i igrao kao da se ništa loše ne dešava i nagrada je stigla – potpisivanjem ugovora s Barselonom.

Da ima čvrst psihološki sklop, što je izuzetno važno za svakog sportistu, Nenadić je dokazao i pre dve godine. Zbog teške povrede ukrštenih ligamenata desnog kolena na Juniorskom evropskom prvenstvu u Austriji morao je na operaciju. Pauzirao je devet meseci, ali se na teren, čini se, vratio jači nego ikad:

– Ono što te ne ubije to te ojača, kažem u najtežim trenucima. Iako sam bio šokiran, nisam dozvolio sebi da klonem duhom u čemu su mi mnogo pomogli porodica i najbliži prijatelji. Cela ta situacija me je malo primirila i pomogla da iz svega što mi se desilo izvučem pouke. Ako gledam s te strane, od ove povrede bilo je i mnogo koristi.

Nenadić poseduje atomsku brzinu i veliku skočnost. Atipičnom i samo sebi svojstvenom igrom često zbunjuje protivnika koji gotovo nikada ne može da prozre njegovu nameru. Odlično igra u odbrani, ali je to obično u senci njegovog golgeterskog učinka. Njegovu ubojitost je na svojoj koži osetila i Barselona čiju je mrežu zatresao čak deset puta igrajući za Alkehiras u prvom delu španskog šampionata:

– Nemam poseban recept za svoju igru. Nikada unapred ne razmišljam šta bi trebalo da upotrebim protiv nekog određenog rivala. Sve prepuštam svom instinktu.

Kada je reč o reprezentaciji, Nenadić smatra da bi neodlazak na Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj naredne godine bio jedan od težih udaraca za naš rukomet. U kvalifikacijama za ovo takmičenje Srbija će početkom juna igrati protiv Češke:

– Ne smem ni da pomislim da postoji mogućnost da ne prođemo Češku. Ti mečevi su jedan od najznačajnijih izazova, a novi neuspeh bi ostavio velike, teške posledice na naš muški rukomet. Iskreno se nadam da ćemo da savladamo Češku i da ćemo posle tri godine pauze ponovo izaći na međunarodnu scenu – kaže Nenadić koji se na kraju osvrnuo i na svoju generaciju koja je 2004. u Beogradu postala evropski kadetski prvak, a godinu dana kasnije i svetski šampion. – Nekolicina nas igra u najjačim evropskim klubovima što je najbolji pokazatelj da vredimo. Mislim da smo na pravom putu i samo molim rukometnu javnost za malo više strpljenja. Treba uzeti u obzir da smo tek napunili po 21 godinu.

-----------------------------------------------------------

Kalina: Nenadić pravi izbor

Ime nekadašnjeg reprezentativca Jugoslavije Milana Kaline (51) sa strahopoštovanjem se izgovara u Barseloni. Osvajač zlata na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. u ovom klubu je neprekidno gotovo dve i po decenije. Prešao je iz Crvene zvezde u Barselonu 1985. Branio je boje španskog kluba sedam sezona osvojivši sve najznačajnije trofeje, između ostalog, titulu prvaka Evrope (1991), Kup kupova (1986) i pet šampionata Španije (1986, 1988, 1989, 1990. 1991). Od 1992. obavljao je mnoge značajne funkcije u najtrofejnijem evropskom klubu. Poslednjih nekoliko godina zadužen je za odnose s javnošću: „Godinama smo imali problem sa srednjim bekovima. Klub je rešio da na to mesto dovede mladog i perspektivnog igrača i mislim da je Petar Nenadić bio pravi izbor. Poseduje ogroman kvalitet, ali to mora da pokaže i na terenu. Ako uspe u tome siguran sam da će postati jedan od glavnih oslonaca Barselone u budućnosti“, kaže Kalina.

-----------------------------------------------------------

Od Fejzule do Nenadića

Petar Nenadić je 13. naš igrač koji će nastupati za Barselonu. Neki od najvećih uspeha ovog kluba vezuju se za period kada su igrali naši igrači, a pre Nenadića boje evropskog rukometnog kolosa branili su: Petrit Fejzula (period kada je igrao: 1982–1985, trofeje koje je osvojio: Kup kupova 1985, Kup kralja 1985), Milan Kalina (1985–1992, Liga šampiona 1991, Kup kupova 1986, prvenstvo Španije 1986, 1988, 1989, 1990, 1991, Superkup Španije 1987, 1989, 1990, 1991, 1992, Kup kralja 1988, 1990), Veroljub Kosovac (1985–1986, Kup kupova 1986, prvenstvo Španije 1986), Veselin Vujović (1989–1992, Liga šampiona 1991, prvenstvo Španije 1990, 1991, 1992, Superkup Španije 1990, 1991, 1992, Kup kralja 1990), Zlatko Portner (1991–1992, prvenstvo Španije 1992, Superkup Španije 1992), Veselin Vuković (1992–1993, Kup kralja 1993), Zlatan Arnautović (1996–1997, Liga šampiona 1997, prvenstvo Španije 1997, Superkup Španije 1997, Kup kralja 1997), Mladen Bojinović (2001–2002, Superkup Španije 2002, Kup Španije 2002), Ivan Lapčević (2001–2002, Superkup Španije 2002, Kup Španije 2002), Dragan Škrbić (2002–2007, Liga šampiona 2005, Kup EHF 2003, prvenstvo Španije 2003, 2006, Superkup Španije 2004, Kup kralja 2004, 2007), Dejan Perić (2004–2006, Liga šampiona 2005, prvenstvo Španije 2006) i Nenad Peruničić (2006–2007, Kup kralja 2007).