Звездана чека правду 23 године

Имала је 38 година када је добила отказ у саобраћајном предузећу „Ласта” и покренула радни спор. Сада има 61 годину, још није враћена на посао, а не може ни у пензију.

Звездана Поповић-Симоновић отпуштена је због сумње да је направила штетан уговор о туристичком аранжману, али суд је утврдио да није крива и да не треба да плати наводну штету од тадашњих 28.000 немачких марака. Никада против ње није поднета кривична пријава, а камоли подигнута оптужница. „Кривицу” је утврдила дисциплинска комисија њеног предузећа, а суд је касније поништио такву одлуку.

Покренула је радни спор за поништај одлуке о престанку радног односа. Радни спорови су по закону хитни. У овом случају пробијени су сви разумни рокови.

Све је почело веома давно, 1991. године, док су још постојали судови удруженог рада. Звездана је прошла све судске инстанце, многе промене судских већа и све реформе правосуђа, а сада већ више од две године чека да Уставни суд одлучи о њеној жалби због повреде права на суђење у разумном року.

– Да сам морала да плаћам адвоката, одустала бих од ове правне борбе. Међутим, заступа ме адвокат који је син мојих пријатеља, без икакве надокнаде. Суд је утврдио да нисам направила штету, али и да не могу да се вратим на посао. Не могу ни да повежем радни стаж да бих стекла услов за пензију, а могла бих да радим још четири године – каже Звездана Поповић-Симоновић.

Као дипломирани туризмолог била је на радном месту референта комерцијалисте. Одлуку о престанку радног односа и надокнади штете донео је 1991. године Трећи општински суд, али је 16 година касније, 2007, тај исти суд поништио такву одлуку. Међутим, истом пресудом није уважен захтев да се наша саговорница врати на посао у „Ласту”. Разлог за отказ био је један туристички аранжман.

– Наводно сам направила штетан уговор за путовање са акцептним налогом. У питању је била екскурзија ђака Економске школе у Будимпешти. Да сам заиста оштетила своје предузеће за 28.000 немачких марака, била бих у затвору. Утврђено је да штете није било. Апелациони суд у Београду је 2011. године само преписао пресуду Трећег општинског суда, па тако ни у тој одлуци није наложено „Ласти” да ме врати на посао и да ми исплати изгубљене зараде – каже Звездана и доставља нам судске пресуде.

Ту је и последња пресуда Врховног касационог суда из 2012. године. Одлука је иста: није крива, али не може да се врати на посао. Правници би можда знали како то да објасне, али за обичног грађанина нема никакве логике. Када грађанин верује у правду и у институције система, он се у оваквој ситуацији обрати Уставном суду Србије.

Међутим, Уставни суд већ две године не решава овај предмет. Највише жалби овом суду стиже управо због повреде права на суђење у разумном року, а овај случај је само још један доказ да и Уставни суд повређује ово право које треба да штити. Радни спор који траје 23 године је један од најдрастичнијих случајева споре правде у Србији.

– Уставну жалбу поднела сам 2012. године, одмах после пресуде Врховног касационог суда. У марту ове године поднела сам Уставном суду молбу за ванредно решавање мог предмета, јер је протекло две године од када сам поднела жалбу – каже наша саговорница.

Већ у априлу ове године стиже и одговор из Службе председника Уставног суда: „Поводом вашег обраћања председнику Уставног суда, којим се ургира решавање предмета Уж – 6483/2011, обавештавамо вас да је ваша уставна жалба узета у рад и да ће о њој бити одлучено у текућем планском периоду (април-јул 2014. године).”

Међутим, ево до краја 2014. године, Уставни суд није узео у рад предмет Звездане Поповић-Симоновић.

– Тек после одлуке Уставног суда могу да идем на Стразбур. Међутим, не знам колико ћу још чекати да Уставни суд одлучи о томе да ли је повређено моје уставно право на суђење у разумном року. Тек после тога могу да поднесем тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру, јер не знам зашто бих поклонила држави 23 године радног стажа – каже наша саговорница.

Има укупно 15 година радног стажа, а с обзиром на године живота могла би да ради још три до четири године. Док јој је супруг био жив, имала је статус издржаваног лица, а од када је он преминуо, пре девет година, прималац је породичне пензије. Ако би се негде којим случајем запослила, изгубила би право на породичну пензију.

– Ни моји родитељи ни мој супруг нису доживели решење овог судског спора. Више од трећине свог живота борим се за правду и решена сам да идем до краја – каже Звездана Поповић-Симоновић.