Чета мала, али одабрана

У протекле три сезоне српска атлетика постигла је изузетне успехе – по две медаље освојене су на европским првенствима на отвореном у Хелинскију 2012. (Емир Бекрић, сребро на 400 м препоне и Асмир Колашинац, бронза у бацању кугле) и Цириху прошле године (сребрне медаље Иване Шпановић у скоку удаљ и Татјане Јелаче у бацању копља), у Москви 2013. прве две медаље на светским шампионатима, обе бронзане (Шпановићева и Бекрић), Колашинац је 2013. постао првак Старог континента у дворани, Шпановићева је прошле године освојила и бронзу на Светском првенству у дворани, прву медаљу на овим шампионатима за нашу женску атлетику.

У предолимпијску годину у којој је најважније такмичење Светско првенству у Пекингу наша атлетика улази с две норме које су испуниле маратонке Оливера Јевтић и Ана Суботић, а селектор наше атлетске репрезентације Слободан Поповић очекује да ће, с обзиром да норме за Рио 2016. још нису објављене, као и то да ће бити исте или приближно исте новим нормама за Светски шампионат у Пекингу, очекује да ће атлетски део олимпијског тима за Рио бити по бројности сличан оном из Лондона 2012.

Више асова него у СФРЈ и СРЈ

– На прошлим олимпијским играма имали смо 13 учесника, а очекујем да ће 12-13 атлетичара и атлетичарки испунити и норме за Рио. Међутим, наш „тим” ће свакако бити јачи од оног у Лондону, јер ће бар троје репрезентативаца конкурисати за олимпијске медаље. Чињеница је да је наша атлетика деведесетих година доста девалвирала. Добар део квалитета и базе отишао је с бившим републикама, али упркос томе сада имамо више кандидата за медаље на највећим такмичењима него што су то икад имале СФРЈ и СРЈ – каже Слободан Поповић, од 1988. државни рекордер на 800 м с 1:44,75.

У нашој атлетици много је старих рекорда. Само девет атлетичарки које се тренутно такмиче су и државне рекордерке. Власник најстаријег рекорда, постигнутог пре 47 година је некадашња светска рекордерка Вера Николић, такође на 800 м, а уз то и у дисциплинама у којима наша атлетика има адуте за највећа такмичења квалитет се своди само на њих.

Када је у питању женска атлетика тешко је определити се за дисциплине у којима добро стојимо, ако изузмемо већ поменуте звезде наше атлетике којима би требало додати и Амелу Терзић, коју тек чека доказивање у сениорској конкуренцији. Наше атлетичарке заостају не само за Европом и светом, већ и за бившим генерацијама српске атлетике.

На 100 м заједно с данашњим спринтеркама Катарином Сирмић (2013: 11,90) и Миланом Трнинић (2014: 11,93) је и скакачица удаљ Ивана Шпановић (2013: 11,90), а крајем осамдесетих година Корнелија Шинковић је имала 11,34 (1987), Дијана Иштвановић 11,48, а Гордна Чотрић 11,75 (1988)...

Њих три су далеко успешније и на 200 м (Шинковић 23,37, Иштвановић 23,65, Чотрић 24:06) од данашњих спринтерки (Сирмић 24,27, Тамара Марковић 24,39, Тамара Дамјановић 24,58), а још бржи био је трио с краја деведесетих – државна рекордерка Марина Филиповић (1997: 23,28) Вукосава Ђапић (1998: 23,47), Биљана Митровић-Топић (1999: 23,96).

На 400 м прошле сезоне одскочила је Тамара Марковић и са 53,21 поставила други резултат свих времена, одмах иза државног рекорда Марине Филиповић (1997: 52,88), али Бојана Каличанин, следећа од садашњих атлетичарки има тек 55,07 секунди.

На 800 и 1.500 м све зависи од Амеле Терзић, будући да је Марина Мунћан по свој прилици окончала каријеру. На 800 м (државни рекорд: Вера Николић из 1968: 2:00,5) је с 2:04,67 из 2013. шеста на листи најбржих свих времена, а прошле сезоне најбржа је била Биљана Цвијановић с 2:08,83... На 1.500 м Терзићева је с 4:05,69 апсолутно најбржа, али нема пратиљу ближу од 15 секунди.

На 5.000 и 10.000 м ситуација је још поразнија мада се државна рекордерка још такмичи. Међутим, Оливера Јевтић је те рекорде (5.000 м: 15:11,25; 10.000 м: 31:29,65) постигла још на олимпијским играма у Сиднеју пре 15 година, а у међувремену само су две атлетичарке биле брже од 14 минута на 5.000 м (Соња Столић 2002: 15:33,42; Богдана Мимић 2012: 15:44,15). На 10.000 м а ни једна није била бржа од 32 минута. Најближа тој граници била је Столићева (32:00,55) још 2002. Јевтићева се у међувремену окренула маратонима, али државни рекорд поставила је још 2003. с 2:25,23, а од садашњих маратонки најближа јој је Ана Суботић са 2:36:14 из 2012…

Шпановићева и Јелача далеко испред свих

И у трчању преко препона заостатак је прилично велики. Рекорду Биљане Јовић на 3.000 м стиплчез (10:02,24) највише су се приближиле Ана Суботић (2010: 10:11,29), пре но што се посветила маратону, и Биљана Цвијановић с прошлогодишњих 10:12,85. На 100 м препоне најбржа прошле сезоне била је Јелена Грујић с 14,29, а то је 1,10 секунди спорије од рекордерке Србије Јелене Јотановић (2009: 13,19). И рекордерка на 400 м препоне Мила Андрић (2009: 57,55) је безбедна јер Зорана Грујић заостаје готово три секунде (60,44)…

Тренутно нашу атлетику „носе” вицешампионке Европе Ивана Шпановић и Татјана Јелача, али оне су изузетак у скакачким и бацачким дисциплинама.

У скоку даљ, поред Шпановићеве (6,88 м на отвореном и 6,92 у дворани) из данашњег скакачког погона само је Милица Гардашевић, такође атлетичарка Војводине, прескочила границу од шест метара – 6,01 (2013). Тада је имала 16 година и ако не настави да напредује Шпановићева још дуго, дуго неће имати достојну ривалку.

Јелача је прошле сезоне државни рекорд у бацању копља довела до 64,21 м, другопласирана на листи најбољих свих времена и три године млађа Марија Вученовић (1993) има хитац краћи више од седам метара – 57,11. Постигла га је  2012. Претпрошле (55,60) и прошле (56,73) је стагнирала…

У осталим скакачким дисциплинама немамо ни једну такмичарку која има резултат близу норми за велика такмичења (Зорана Буквић, вис: 1,80 м; Јелена Радусиновић-Васић, мотка: 4,25 м; Ивана Огњановић, троскок: 12,76 м), с тим што је Шпановићева са 13,78 данас најбоља и у троскоку којим се не бави пуно радно време.

У бацачким дисциплинама слична је ситуација кад су у питању кугла (Марина Војиновић 15,41 м) и кладива (Сара Саватовић 65,19 м), а изутетак је бацање диска у ком читаву деценију на међународној сцени опстојава Драгана Томашевић, државна рекордерка с 63,63 м из 2006. Она је, међутим, само још 2013. пребацила границу од 63 м и то за четири сантиметра, али данас је од најближе ривалке у српској атлетици дели  више од 20 метара…

У седмобоју рекорду Марине Михајлове (1990: 5.618) прошле сезоне Сања Ристовић се приближила на 1.217 бодова (4.401), а у ходању на олимпијских 10 км нисмо имали ни једну такмичарку…

Ж. Б.