Četa mala, ali odabrana

U protekle tri sezone srpska atletika postigla je izuzetne uspehe – po dve medalje osvojene su na evropskim prvenstvima na otvorenom u Helinskiju 2012. (Emir Bekrić, srebro na 400 m prepone i Asmir Kolašinac, bronza u bacanju kugle) i Cirihu prošle godine (srebrne medalje Ivane Španović u skoku udalj i Tatjane Jelače u bacanju koplja), u Moskvi 2013. prve dve medalje na svetskim šampionatima, obe bronzane (Španovićeva i Bekrić), Kolašinac je 2013. postao prvak Starog kontinenta u dvorani, Španovićeva je prošle godine osvojila i bronzu na Svetskom prvenstvu u dvorani, prvu medalju na ovim šampionatima za našu žensku atletiku.

U predolimpijsku godinu u kojoj je najvažnije takmičenje Svetsko prvenstvu u Pekingu naša atletika ulazi s dve norme koje su ispunile maratonke Olivera Jevtić i Ana Subotić, a selektor naše atletske reprezentacije Slobodan Popović očekuje da će, s obzirom da norme za Rio 2016. još nisu objavljene, kao i to da će biti iste ili približno iste novim normama za Svetski šampionat u Pekingu, očekuje da će atletski deo olimpijskog tima za Rio biti po brojnosti sličan onom iz Londona 2012.

Više asova nego u SFRJ i SRJ

– Na prošlim olimpijskim igrama imali smo 13 učesnika, a očekujem da će 12-13 atletičara i atletičarki ispuniti i norme za Rio. Međutim, naš „tim” će svakako biti jači od onog u Londonu, jer će bar troje reprezentativaca konkurisati za olimpijske medalje. Činjenica je da je naša atletika devedesetih godina dosta devalvirala. Dobar deo kvaliteta i baze otišao je s bivšim republikama, ali uprkos tome sada imamo više kandidata za medalje na najvećim takmičenjima nego što su to ikad imale SFRJ i SRJ – kaže Slobodan Popović, od 1988. državni rekorder na 800 m s 1:44,75.

U našoj atletici mnogo je starih rekorda. Samo devet atletičarki koje se trenutno takmiče su i državne rekorderke. Vlasnik najstarijeg rekorda, postignutog pre 47 godina je nekadašnja svetska rekorderka Vera Nikolić, takođe na 800 m, a uz to i u disciplinama u kojima naša atletika ima adute za najveća takmičenja kvalitet se svodi samo na njih.

Kada je u pitanju ženska atletika teško je opredeliti se za discipline u kojima dobro stojimo, ako izuzmemo već pomenute zvezde naše atletike kojima bi trebalo dodati i Amelu Terzić, koju tek čeka dokazivanje u seniorskoj konkurenciji. Naše atletičarke zaostaju ne samo za Evropom i svetom, već i za bivšim generacijama srpske atletike.

Na 100 m zajedno s današnjim sprinterkama Katarinom Sirmić (2013: 11,90) i Milanom Trninić (2014: 11,93) je i skakačica udalj Ivana Španović (2013: 11,90), a krajem osamdesetih godina Kornelija Šinković je imala 11,34 (1987), Dijana Ištvanović 11,48, a Gordna Čotrić 11,75 (1988)...

Njih tri su daleko uspešnije i na 200 m (Šinković 23,37, Ištvanović 23,65, Čotrić 24:06) od današnjih sprinterki (Sirmić 24,27, Tamara Marković 24,39, Tamara Damjanović 24,58), a još brži bio je trio s kraja devedesetih – državna rekorderka Marina Filipović (1997: 23,28) Vukosava Đapić (1998: 23,47), Biljana Mitrović-Topić (1999: 23,96).

Na 400 m prošle sezone odskočila je Tamara Marković i sa 53,21 postavila drugi rezultat svih vremena, odmah iza državnog rekorda Marine Filipović (1997: 52,88), ali Bojana Kaličanin, sledeća od sadašnjih atletičarki ima tek 55,07 sekundi.

Na 800 i 1.500 m sve zavisi od Amele Terzić, budući da je Marina Munćan po svoj prilici okončala karijeru. Na 800 m (državni rekord: Vera Nikolić iz 1968: 2:00,5) je s 2:04,67 iz 2013. šesta na listi najbržih svih vremena, a prošle sezone najbrža je bila Biljana Cvijanović s 2:08,83... Na 1.500 m Terzićeva je s 4:05,69 apsolutno najbrža, ali nema pratilju bližu od 15 sekundi.

Na 5.000 i 10.000 m situacija je još poraznija mada se državna rekorderka još takmiči. Međutim, Olivera Jevtić je te rekorde (5.000 m: 15:11,25; 10.000 m: 31:29,65) postigla još na olimpijskim igrama u Sidneju pre 15 godina, a u međuvremenu samo su dve atletičarke bile brže od 14 minuta na 5.000 m (Sonja Stolić 2002: 15:33,42; Bogdana Mimić 2012: 15:44,15). Na 10.000 m a ni jedna nije bila brža od 32 minuta. Najbliža toj granici bila je Stolićeva (32:00,55) još 2002. Jevtićeva se u međuvremenu okrenula maratonima, ali državni rekord postavila je još 2003. s 2:25,23, a od sadašnjih maratonki najbliža joj je Ana Subotić sa 2:36:14 iz 2012…

Španovićeva i Jelača daleko ispred svih

I u trčanju preko prepona zaostatak je prilično veliki. Rekordu Biljane Jović na 3.000 m stiplčez (10:02,24) najviše su se približile Ana Subotić (2010: 10:11,29), pre no što se posvetila maratonu, i Biljana Cvijanović s prošlogodišnjih 10:12,85. Na 100 m prepone najbrža prošle sezone bila je Jelena Grujić s 14,29, a to je 1,10 sekundi sporije od rekorderke Srbije Jelene Jotanović (2009: 13,19). I rekorderka na 400 m prepone Mila Andrić (2009: 57,55) je bezbedna jer Zorana Grujić zaostaje gotovo tri sekunde (60,44)…

Trenutno našu atletiku „nose” vicešampionke Evrope Ivana Španović i Tatjana Jelača, ali one su izuzetak u skakačkim i bacačkim disciplinama.

U skoku dalj, pored Španovićeve (6,88 m na otvorenom i 6,92 u dvorani) iz današnjeg skakačkog pogona samo je Milica Gardašević, takođe atletičarka Vojvodine, preskočila granicu od šest metara – 6,01 (2013). Tada je imala 16 godina i ako ne nastavi da napreduje Španovićeva još dugo, dugo neće imati dostojnu rivalku.

Jelača je prošle sezone državni rekord u bacanju koplja dovela do 64,21 m, drugoplasirana na listi najboljih svih vremena i tri godine mlađa Marija Vučenović (1993) ima hitac kraći više od sedam metara – 57,11. Postigla ga je  2012. Pretprošle (55,60) i prošle (56,73) je stagnirala…

U ostalim skakačkim disciplinama nemamo ni jednu takmičarku koja ima rezultat blizu normi za velika takmičenja (Zorana Bukvić, vis: 1,80 m; Jelena Radusinović-Vasić, motka: 4,25 m; Ivana Ognjanović, troskok: 12,76 m), s tim što je Španovićeva sa 13,78 danas najbolja i u troskoku kojim se ne bavi puno radno vreme.

U bacačkim disciplinama slična je situacija kad su u pitanju kugla (Marina Vojinović 15,41 m) i kladiva (Sara Savatović 65,19 m), a izutetak je bacanje diska u kom čitavu deceniju na međunarodnoj sceni opstojava Dragana Tomašević, državna rekorderka s 63,63 m iz 2006. Ona je, međutim, samo još 2013. prebacila granicu od 63 m i to za četiri santimetra, ali danas je od najbliže rivalke u srpskoj atletici deli  više od 20 metara…

U sedmoboju rekordu Marine Mihajlove (1990: 5.618) prošle sezone Sanja Ristović se približila na 1.217 bodova (4.401), a u hodanju na olimpijskih 10 km nismo imali ni jednu takmičarku…

Ž. B.