Плоче које су промениле свет

Који албуми су променили свет? Шта је то што једно музичко издање чини толико вредним да историја музике не може да се замисли без њега? До одговора на ова питања покушао је да дође редакцијски тим америчког магазина „Ролингстоун”.

Заронивши дубоко у историју популарних нота, која сеже у четрдесете године прошлог века, „Ролингстоун” је „сецирао” сваку деценију и саставио листу 40 албума који су променили свет. Без намере да рангирају албуме и једну плочу прогласе најреволуционарнијом, изабрали су из сваке декаде и свих музичких жанрова издања која су означила прекретницу.

Листу отвара Вуди Гатри са плочом „Dust Bowl Ballads”, која је објављена 1940. године. И данас се, осим што важи за камен темељац фолк музике, сматра и првим концептуалним албумом икад. Без Гатрија свет никада не би упознао Боба Дилана, Џоан Баез, Пита Сигера, Бруса Спрингстина...

Из педесетих су изабране три плоче – оне Орнета Колемана, Дејв Брубек квартета, и албум „In The Wee Small Hours” Френка Синатре (1955.) Усамљеност, ноћни живот и пропале везе теме су које провејавају на овом концептуалном албуму, иначе првом објављеном на формату од 12 инча.

Шездесете су, судећи по овом избору, декада која је донела највише музици. Албуме за незаборав објавили су, између осталих, Реј Чарлс, Џејмс Браун, Боб Дилан, „Бич бојси”, „Mothers of Invention”, „Велвет андерграунд” са Нико, Лорета Лин, Ајзак Хејс, „Кинг кримсон”, а „Битлси” су за само две године направили два музичка бисера: „Rubber Soul” и „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”.

Први је показао зрелост „ливерпулских буба”, а други је тада значио „историјски музички прогрес”, а и данас представља најважнији и најутицајнији рокенрол албум икад.   

Различити правци, од џеза, преко рокенрола и панка, до соула обојили су седамдесете. Ова деценија незамислива је без плоча „Блек сабата”, „Алман брадерс бенда”, Керол Кинг, „Рамонса” и „Крафтверка”. Или плоче „Bitches Brew” Мајлса Дејвиса, која је утрла пут џез-року. И ремек-дела Марвина Геја из 1971. „What’s Going On”, који и данас важи за прекретницу у поп историји.

Три албума се издвајају из осамдесетих: „It Takes a Nation of Millions to Hold Us Back” реп хероја „Паблик енеми”, „Run D.M.C.” са истоименом плочом, као и „Thriller” Мајкла Џексона. Осим што је најпродаванија плоча у историји, овенчана са осам „Гремија”, Џексоново издање променило је заувек музички пејзаж, не само звучно, већ и тржишно.

Последњу деценију 20. века обележила су два албума из домена хипхопа: „What’s the 41” Мери Џеј Блајџ и „The Chronic” Доктора Дреа, али и „Нирванин” „Nevermind”, најпродаванија плоча алтернативног рока свих времена. 

Нови миленијум је, према писању „Ролингстоуна”, донео само два револуционарна албума – „808s& Heartbreak” Канија Веста и „In Rainbows” састава „Рејдиохед”, који је британски бенд објавио као самиздат у дигиталном формату уз паролу „плати колико хоћеш”, чиме је из корена променио музичку индустрију.