Ploče koje su promenile svet

Koji albumi su promenili svet? Šta je to što jedno muzičko izdanje čini toliko vrednim da istorija muzike ne može da se zamisli bez njega? Do odgovora na ova pitanja pokušao je da dođe redakcijski tim američkog magazina „Rolingstoun”.

Zaronivši duboko u istoriju popularnih nota, koja seže u četrdesete godine prošlog veka, „Rolingstoun” je „secirao” svaku deceniju i sastavio listu 40 albuma koji su promenili svet. Bez namere da rangiraju albume i jednu ploču proglase najrevolucionarnijom, izabrali su iz svake dekade i svih muzičkih žanrova izdanja koja su označila prekretnicu.

Listu otvara Vudi Gatri sa pločom „Dust Bowl Ballads”, koja je objavljena 1940. godine. I danas se, osim što važi za kamen temeljac folk muzike, smatra i prvim konceptualnim albumom ikad. Bez Gatrija svet nikada ne bi upoznao Boba Dilana, Džoan Baez, Pita Sigera, Brusa Springstina...

Iz pedesetih su izabrane tri ploče – one Orneta Kolemana, Dejv Brubek kvarteta, i album „In The Wee Small Hours” Frenka Sinatre (1955.) Usamljenost, noćni život i propale veze teme su koje provejavaju na ovom konceptualnom albumu, inače prvom objavljenom na formatu od 12 inča.

Šezdesete su, sudeći po ovom izboru, dekada koja je donela najviše muzici. Albume za nezaborav objavili su, između ostalih, Rej Čarls, Džejms Braun, Bob Dilan, „Bič bojsi”, „Mothers of Invention”, „Velvet andergraund” sa Niko, Loreta Lin, Ajzak Hejs, „King krimson”, a „Bitlsi” su za samo dve godine napravili dva muzička bisera: „Rubber Soul” i „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”.

Prvi je pokazao zrelost „liverpulskih buba”, a drugi je tada značio „istorijski muzički progres”, a i danas predstavlja najvažniji i najuticajniji rokenrol album ikad.   

Različiti pravci, od džeza, preko rokenrola i panka, do soula obojili su sedamdesete. Ova decenija nezamisliva je bez ploča „Blek sabata”, „Alman braders benda”, Kerol King, „Ramonsa” i „Kraftverka”. Ili ploče „Bitches Brew” Majlsa Dejvisa, koja je utrla put džez-roku. I remek-dela Marvina Geja iz 1971. „What’s Going On”, koji i danas važi za prekretnicu u pop istoriji.

Tri albuma se izdvajaju iz osamdesetih: „It Takes a Nation of Millions to Hold Us Back” rep heroja „Pablik enemi”, „Run D.M.C.” sa istoimenom pločom, kao i „Thriller” Majkla Džeksona. Osim što je najprodavanija ploča u istoriji, ovenčana sa osam „Gremija”, Džeksonovo izdanje promenilo je zauvek muzički pejzaž, ne samo zvučno, već i tržišno.

Poslednju deceniju 20. veka obeležila su dva albuma iz domena hiphopa: „What’s the 41” Meri Džej Blajdž i „The Chronic” Doktora Drea, ali i „Nirvanin” „Nevermind”, najprodavanija ploča alternativnog roka svih vremena. 

Novi milenijum je, prema pisanju „Rolingstouna”, doneo samo dva revolucionarna albuma – „808s& Heartbreak” Kanija Vesta i „In Rainbows” sastava „Rejdiohed”, koji je britanski bend objavio kao samizdat u digitalnom formatu uz parolu „plati koliko hoćeš”, čime je iz korena promenio muzičku industriju.