Мање концертних гостовања

Специјално за „Политику” 
Загреб – Ако стара пословица каже да се по јутру дан познаје, питање је да ли се по најавама с почетка године може прогнозирати „тежина” или успешност овогодишње концертне сезоне у Хрватској. Први пут након неког периода примећује се мање најава иностраних концерата, поготово кад је у питању довођење звезда већег формата. У сваком случају тренд се, ако га има, не односи само на Хрватску, јер и Словенија пролази кроз слично „отрежњење” након некадашње концертне навале. Касније се ситуација променила и последњих година није било ретко да аутобуси из Словеније, Мађарске, Италије, БиХ и Србије у Загреб доводе поклонике многих средњострујашких звезда. Данас, успркос повременим најавама локалних гостовања која доминирају у медијима, летимичан преглед на до сада најављена страна гостовања у 2008. показује тренд смањеног прилива мегазвезда на домаће позорнице.

Разлога је више, али онај први свакако је опрез промотора који су се у неколико наврата „опекли” с просечном посетом приликом гостовања састава „Dream Theater”, „Muse” или „Tool”. Почетак тренда најлакше је приметити по смањеним активностима организатора концерата, иако на први поглед, након бројних фестивала, изгледа да није тако. Иза кулиса добрих недеља, попут оне када су прошле јесени у неколико дана свирали „Muse”, Брајан Фери и Дејвид Силвијан, промотори су полако, али сигурно, почели опрезније да раде.

Драстично мањи број концертних догађаја у Словенији у последње годину-две полако се прелива и у Хрватску. Заједничка менаџерска стратегија да се, по могућности, исти извођач „купује” за наступе у Љубљани, Загребу, Сарајеву, Београду и Скопљу прорадила је с доминацијом јачих аустријских организатора који резервишу наступе у регији „у пакету”. Тиме регионалне промоторе терају на надметање и најчешће рискантно међусобно повећавање финансијских понуда за откуп неког концерта.

Максимално растегнут опсег улагања и могућне зараде организатора тешко се могу више размакнути. Као главни играчи при организацији било какве веће приредбе наметнули су се маркетиншки спонзори. Након већ раније најављеног доласка Марка Нофлера у загребачки „Дом спортова” 9. јуна, недавно је на првој конференцији за новинаре као главна звезда трећег по реду „Vip INmusic” фестивала најављен Ник Кејв који ће са саставом „Bad Seeds” свирати у Загребу 3. јуна.

Још двадесетак имена на четири фестивалске позорнице без сумње ће бити највећа овогодишња концентрација иностраних рок музичара на једном месту, али остаје да се види ко ће на крају доћи. Организатори ће имати проблем да понове прошлогодишњи раскош када су наступали „Sonic Youth”, „Stooges”, Иги Поп, „Asian Dub Foundation”, „New York Dolls”, „Chk Chk Chk”...

Пре Ника Кејва и Марка Нофлера једино јаче име је помало заборављени Крис Рија који у дворану „Дражен Петровић” долази 8. марта. Несклоност масовне публике према новим именима организатори настоје да компензују довођењем „сигурних погодака”. На пример, позната оданост хеви метал публике својим херојима довољан је разлог за два прворазредна гостовања тог типа, иако се због радикалне жанровске усмерености заправо ради о избору на трагу пословице „ко воли нек изволи”.

Британски пионири новог хеви метал таласа из осамдесетих „Iron Maiden” свирају на сплитском „Пољуду” 10. августа. Након загребачког „Дома спортова” 1990, Британци су напунили стадион „Радника” у Великој Горици 2003. године. „Judas Priest” у склопу повратничке турнеје са Робом Халфордом на вокалима долазе у Загреб 2. јула.

Поновљена гостовања понекад су мач са две оштрице, као и последична незинтересованост публике. С једне стране, позната је наклоност домаћих посетилаца именима из осамдесетих година; и Ник Кејв спада у ту категорију, али реч је о извођачу чија је форма и стална присутност на листама најбољих сигуран показатељ да га након две распродате дворане „Ватрослав Лисински” 1998, па затим два концерта 2005, опет чека помама публике.

С друге стране, чак је и Дејвид Боуви имао великих проблема, након распроданог „Динамовог” стадиона 1990, да привуче више од 4.000 посетилаца у „Дом спортова” 1997. Лањски концерт Роберта Планта на сплитским „Прокуративама” требало је да буде тест има ли смисла у летњој сезони пребацивати наступе у дестинације „засићене” туристичком публиком, али је једва хиљаду присутних показало да је мало остало од еуфорије када су Плант и Џими Пејџ 1997. и 1998. два пута пунили велику дворану „Дома спортова”, на почетку и на крају светске турнеје. А онда је јесењи наступ групе „Дип парпл” у распродатој дворани „Грипе” у Сплиту показао да неки немају баш никаквих проблема с репризама.

Ако је за било какву сцену нужно присуство публике, онда се на примеру упућености млађе популације у рецентна светска догађања може прогнозирати опоравак „свести” домаће публике, пречесто склоне прохујалим нафталинским звездама.Суочавања публике и музичара пресуднасу корекција маркетиншким фризирањима нечијег статуса, или некритичким медијским представљањима којекаквих „звезда”.