Manje koncertnih gostovanja

Specijalno za „Politiku” 
Zagreb – Ako stara poslovica kaže da se po jutru dan poznaje, pitanje je da li se po najavama s početka godine može prognozirati „težina” ili uspešnost ovogodišnje koncertne sezone u Hrvatskoj. Prvi put nakon nekog perioda primećuje se manje najava inostranih koncerata, pogotovo kad je u pitanju dovođenje zvezda većeg formata. U svakom slučaju trend se, ako ga ima, ne odnosi samo na Hrvatsku, jer i Slovenija prolazi kroz slično „otrežnjenje” nakon nekadašnje koncertne navale. Kasnije se situacija promenila i poslednjih godina nije bilo retko da autobusi iz Slovenije, Mađarske, Italije, BiH i Srbije u Zagreb dovode poklonike mnogih srednjostrujaških zvezda. Danas, usprkos povremenim najavama lokalnih gostovanja koja dominiraju u medijima, letimičan pregled na do sada najavljena strana gostovanja u 2008. pokazuje trend smanjenog priliva megazvezda na domaće pozornice.

Razloga je više, ali onaj prvi svakako je oprez promotora koji su se u nekoliko navrata „opekli” s prosečnom posetom prilikom gostovanja sastava „Dream Theater”, „Muse” ili „Tool”. Početak trenda najlakše je primetiti po smanjenim aktivnostima organizatora koncerata, iako na prvi pogled, nakon brojnih festivala, izgleda da nije tako. Iza kulisa dobrih nedelja, poput one kada su prošle jeseni u nekoliko dana svirali „Muse”, Brajan Feri i Dejvid Silvijan, promotori su polako, ali sigurno, počeli opreznije da rade.

Drastično manji broj koncertnih događaja u Sloveniji u poslednje godinu-dve polako se preliva i u Hrvatsku. Zajednička menadžerska strategija da se, po mogućnosti, isti izvođač „kupuje” za nastupe u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Beogradu i Skoplju proradila je s dominacijom jačih austrijskih organizatora koji rezervišu nastupe u regiji „u paketu”. Time regionalne promotore teraju na nadmetanje i najčešće riskantno međusobno povećavanje finansijskih ponuda za otkup nekog koncerta.

Maksimalno rastegnut opseg ulaganja i mogućne zarade organizatora teško se mogu više razmaknuti. Kao glavni igrači pri organizaciji bilo kakve veće priredbe nametnuli su se marketinški sponzori. Nakon već ranije najavljenog dolaska Marka Noflera u zagrebački „Dom sportova” 9. juna, nedavno je na prvoj konferenciji za novinare kao glavna zvezda trećeg po redu „Vip INmusic” festivala najavljen Nik Kejv koji će sa sastavom „Bad Seeds” svirati u Zagrebu 3. juna.

Još dvadesetak imena na četiri festivalske pozornice bez sumnje će biti najveća ovogodišnja koncentracija inostranih rok muzičara na jednom mestu, ali ostaje da se vidi ko će na kraju doći. Organizatori će imati problem da ponove prošlogodišnji raskoš kada su nastupali „Sonic Youth”, „Stooges”, Igi Pop, „Asian Dub Foundation”, „New York Dolls”, „Chk Chk Chk”...

Pre Nika Kejva i Marka Noflera jedino jače ime je pomalo zaboravljeni Kris Rija koji u dvoranu „Dražen Petrović” dolazi 8. marta. Nesklonost masovne publike prema novim imenima organizatori nastoje da kompenzuju dovođenjem „sigurnih pogodaka”. Na primer, poznata odanost hevi metal publike svojim herojima dovoljan je razlog za dva prvorazredna gostovanja tog tipa, iako se zbog radikalne žanrovske usmerenosti zapravo radi o izboru na tragu poslovice „ko voli nek izvoli”.

Britanski pioniri novog hevi metal talasa iz osamdesetih „Iron Maiden” sviraju na splitskom „Poljudu” 10. avgusta. Nakon zagrebačkog „Doma sportova” 1990, Britanci su napunili stadion „Radnika” u Velikoj Gorici 2003. godine. „Judas Priest” u sklopu povratničke turneje sa Robom Halfordom na vokalima dolaze u Zagreb 2. jula.

Ponovljena gostovanja ponekad su mač sa dve oštrice, kao i posledična nezinteresovanost publike. S jedne strane, poznata je naklonost domaćih posetilaca imenima iz osamdesetih godina; i Nik Kejv spada u tu kategoriju, ali reč je o izvođaču čija je forma i stalna prisutnost na listama najboljih siguran pokazatelj da ga nakon dve rasprodate dvorane „Vatroslav Lisinski” 1998, pa zatim dva koncerta 2005, opet čeka pomama publike.

S druge strane, čak je i Dejvid Bouvi imao velikih problema, nakon rasprodanog „Dinamovog” stadiona 1990, da privuče više od 4.000 posetilaca u „Dom sportova” 1997. Lanjski koncert Roberta Planta na splitskim „Prokurativama” trebalo je da bude test ima li smisla u letnjoj sezoni prebacivati nastupe u destinacije „zasićene” turističkom publikom, ali je jedva hiljadu prisutnih pokazalo da je malo ostalo od euforije kada su Plant i Džimi Pejdž 1997. i 1998. dva puta punili veliku dvoranu „Doma sportova”, na početku i na kraju svetske turneje. A onda je jesenji nastup grupe „Dip parpl” u rasprodatoj dvorani „Gripe” u Splitu pokazao da neki nemaju baš nikakvih problema s reprizama.

Ako je za bilo kakvu scenu nužno prisustvo publike, onda se na primeru upućenosti mlađe populacije u recentna svetska događanja može prognozirati oporavak „svesti” domaće publike, prečesto sklone prohujalim naftalinskim zvezdama.Suočavanja publike i muzičara presudnasu korekcija marketinškim friziranjima nečijeg statusa, ili nekritičkim medijskim predstavljanjima kojekakvih „zvezda”.