Пилуле за милијарде

Вашингтон, фебруара – У ланцу фармацеутике, америчке индустрије мегапрофита, свако заради свој део колача. Скупе мрвице плаћају пацијенти. Њихов би здравствени профит требало да буде новчано немерљив. Али, шта да се ради, ако у надрачунавању између компанија, научника, лекара, осигурања, страних и домаћих лиценци, политичара и стручних часописа дође до кратког споја па се покаже како су болесници гутали само „лилуле”: скупу амбалажу за шећерну лажу. Гледа се да такво откриће што касније (најбоље никада) продре у јавност.

Изашло је на видело, тек пре који дан, да су произвођачи некада култних „пилула за срећу” (прозак и паксил – код нас се овај лек прописује као флуксилан или флунирин) од самог почетка скривали резултате истраживања који се као докази прилажу да би се званично одобрила њихова продаја уз рецепт. Јавности су се сервирали само подаци који су говорили о позитивном опоравку депресивних особа. Када се накнадно саберу подаци из давно објављених и до сада необјављених студија, испада да су све ове године депресивни Американци и остали део меланхоличног света плаћали двадесет милијарди долара годишње (колико по подацима Светске здравствене организације износи сума од продатих антидепресива) са шансама за опоравак једнаким онима који гутају безвредни плацебо. Али, док је 94 одсто истраживања са бољим резултатима угледало светлост дана, само четрнаест одсто разочаравајућих студија нашло је начина да се пробије до јавности.

Фармацеути су натерани да признају тек пре две године да прозак и његови генерички сродници могу изазвати нагон за самоубиством, нарочито код млађих особа којима су у Америци масовно прописивани. На повећан број самоубистава код тинејџера и старијих адолесцената у првим данима терапије морали су да укажу родитељи . Неки од најупорнијих успели су да у бескрајним судским споровима докажу да је пилула која је требало да помогне њиховом детету изазвала самоубиство. Тек тада су изашле у јавност на стотине прича са трагичним крајем. А све су имале сличан почетак – први дани терапије антидепресивима…

Душевна хирургија

Психијатри, према подацима контролних група, у просеку добијају највредније поклоне и највеће материјалне стимулансе од фармацеутске индустрије. Рачуна се да у земљи која у свом уставу препоручује стремљење ка срећи, као један од животних циљева, живи четири милиона неизлечиво депресивних људи.

(/slika2)Презапосленим америчким психијатрима све мање времена остаје за фројдовске „измишљотине”, психотерапију и бескрајне разговоре, а и пилуле су временом показале своје наличје. Најбољи и најкраћи пут, како они резонују, јесте операција и уградња још једног од чудотворних технолошких апарата. Имплант „Сајбероникса”, хјустонске компаније за медицинскапомагала са уградњом, стајеоко двадесет хиљада долара, а национална комисија за лекове одобрила је пре неку годину његову хируршку уградњу код пацијената са тешком депресијом, код којих лекови нису деловали. Доктор Џон Раш, са платне листе „Сајбероникса” недавно је на трибини Националног удружења психијатара објашњавао предности стимулатора, не само за депресију, већ и за многе друге америчке епидемије: гојазност, Алцхајмер, анксиозност… Подозриве независне институције нису успеле да се изборе са моћном пропагандом. Тврдиле су да није претходно доказана ефикасност скупог апарата. Напротив, само је неколицина од пацијената оболелих од безнадежне дуготрајне депресије, осетила извесна побољшања, после активирања стимулатора. Многи су изјавили да су у првим месецима имали појачан нагон за самоубиством, а готово сви оперисани су се жалили на промуклост и подрхтавање гласа. Штавише, једном уграђена апаратура, тешко се одстрањује, жице у врату остају и после вађења стимулатора. Контролна група пацијената код којих је справа уграђена али није активирана, показала је исте резултате као и она где је стимулатор радио пуном паром. Поборници употребе овог препарата вајкали су се да су тешко болесни депресивни пацијенти изгубили наду и да је вредан сваки покушај да им се умањи патња.

Ренесанса халуциногена

Невољне да се одрекну свог примата у пилулама за терапију душевних болесника, америчке компаније иницирале су огромна истраживања са некад прогнаним психоделицима. У току је кампања да се за извесне врсте душевних поремећаја у медицинске сврхе одобри прописивање пилуле по саставу и дејству сличне екстазију или некадашњем Ел-Ес-Дију. Последњи број часописа „Сајантифик американ мајнд” предвиђа да ће „халуциногене дроге, које су шездесетих година 20. века направиле експлозију хипи генерације, ускоро бити одобрене као официјелна терапија за хроничне депресије, посттрауматске поремећаје, одвикавање од алкохолизма… па чак и наркоманије”. Кривце што раније ове супстанце нису испитиване на људима, часопис проналази у политичарима „оног времена” када су због растућег покрета корисника илегалних халуциногених супстанци забрањени и сви експерименти тог типа у лабораторијама. Да се екстази приближио моћницима у престоници , указује специјални додатак „Вашингтон поста” (25. новембар 2007) посвећен овој теми. Да ли су психоделичне дроге лек за посттрауматске поремећаје, пита се аутор у поднаслову опширног текста. У одговору се дају контрадикторни резултати многих истраживања, личне исповести и различита мишљења стручњака. Зли језици тврде да се у недостатку нечег бољег, јавност припрема за нови „терапијски бум у психијатрији”, сада када је Прозакова крава опасно пресушила.

Болови „из утробе”

Кад те цела утроба боли, кад ти све пулсира, ти онда слободно тражи од лекара да ти пропише „лирику”. Тако компанија Пфизер агресивним тв-спотовима рекламира овај лек који се од 2005. користи у терапији нервних болова код дијабетичара. Таблете „лирике” продате су у вредности од 1,8 милијарди долара (2007), али се рачуна да ће „нова болест” коју је пре неколико месеци званично признала Федерална агенција за лекове, допринети да се вишеструко надмаши ова цифра. Поједини независни стручњаци тврде да је „фибромиалгија” као нова болест, измишљена како би се фармацеутска индустрија опоравила од наглог губитка због истицања рокова за ексклузивно право производње многих кључних најпрофитабилнијих лекова. Као што је некада лансирањем прозака депресија ушла у главне савремене болести, тако се сада новим лековима позива народ да испољи своје умишљене синдроме, пише један медицински стручњак. По дијагнози нова болест требало би да највише напада средовечне жене које се жале на болове по целом телу, непознатог порекла.

Заговорници новопризнате болести тврде да у Америци четири одсто одраслог становништва пати од непознатих болова, који нису успевали да умину ниједним до сада постојећим аналгетиком. А њих је читава шума: за пре и после подне, за ноћ, за јутро, за кичму, за главу, за колено и зуб… и за све то заједно. Има их у свим агрегатним стањима… а најновији су стикови који се попут дезодоранса мажу директно на бол.

Опасно лице – Мајкл Мур

И док народ, без резерви и скепсе, гута све што му се послужи на трпези свакојаких таблета, поједини лекари побунили су се против компанија које прикупљају информације из њихових ординација и за велике паре дају их фармацеутским компанијама на обраду. Траже да се смањи притисак трговачких посредника који упадају у чекаонице и врбују пацијенте за нове и старе лекове.

Фармацеутика је, додуше, одавно ружна реч у америчком пословном и политичком речнику. Бившу прву даму Хилари Клинтон, кандидата за нову председницу из Демократске странке, њен противкандидат Џон Едвардс оптужио је у кампањи да прима донације од фармацеутске индустрије и да нису републиканци једини који из овог непресушног бунара профитирају. Свим неподобним особама фармацеутске куће заграђују прилаз. Тако још увек важи забрана да било ко од службеника или нижих шефова разговара са Мајклом Муром, редитељем погубног документарца о стању здравства у САД. Овај филм већ је обишао свет, али нове истине о баснословним лековима и њиховом дејству, превазилазе све што је до сада Мајкл Мур направио.