Теретњаци заобилазе центар

Теретни саобраћај у Београду прошле године био је двоструко већи него у 2006., тврде саобраћајни стручњаци. Теретњаци су превезли око 1,5 милиона тона робе, јер у престоници се гради више него раније.

Скупштина града је почетком 2005. године, по узору на светске метрополе, регулисала у које време и куда теретни камиони смеју да пролазе кроз градско језгро. На централним улицама од 7 до 23 часа забрањен је улазак возилима од 3,5 до девет тона. У међувремену, повећан је број возила на улицама, па је потребно да буде и измењена стратегија.

Зоран Алимпић, в.д. градоначелника, каже да ће стручњаци Саобраћајног института ЦИП направити студију за унапређење режима кретања теретних возила кроз град. Она неће у потпуности изместити камионе из центра, али ће сигурно смањити њихов број. За њену израду из градског буџета издвојено је четири милиона динара.

– На улицама је знатно више возила, привреда је другачија и промењено је радно време. Без обзира што и сада постоје прописани термини и трасе када и куда теретна возила могу да се крећу, догађа се да се ти прописи увек не поштују. Због тога је потребно израдити нову студију која ће помоћи да се сви привредни субјекти у центру уредно снабдевају, а да гужве буду мање – истакао је Алимпић.

Како би заштитили старо језгро престонице од теретног саобраћаја и повезали путеве у престоници, урађен је план детаљне регулације за саобраћајни потес од Борске улице до петље „Ласта” у Раковици.

Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, сматра да ће на овај начин алтернативно бити повезани делови града без проласка кроз центар. Овај план је једна од капиталних инвестиција града.

– На овој саобраћајници дужине 4,5 километара градиће се четири саобраћајне траке које ће повезати Ибарску магистралу са аутопутем до петље. Овај потес рађен је по етапама и делимично је изграђен, а недостаје део од насеља Медаковић до аутопута – наглашава Ђорђе Бобић, градски архитекта.
Чедомир Вукашиновић, помоћник секретара за саобраћај, каже да су теретњаци оптерећење, али и потреба у граду који се брзо развија.

–Капацитет путне мреже је такав да морамо што боље да организујемо транзит теретних возила, која су највећи проблем, јер путничка много лакше пролазе – нагласио је Вукашиновић.

Кретање возила тежих од 3,5 тона забрањено је на свим путевима и улицама које не спадају у трасу кружног прстена. То се односи на Панчевачки мост, део Булевара деспота Стефана, Кланички кеј, Дунавску, Булевар војводе Бојовића, Карађорђеву, Савски трг и Савску улицу, Булевар војводе Мишића, Радничку, Савску магистралу, Боре Станковића и Лоле Рибара. Казне за овакве прекршаје, који су у надлежности Саобраћајне полиције, јесу од 10.000 до пола милиона динара.

Камиони се могу кретати аутопутем, Улицом Стевана Првовенчаног, Булеваром Франше Д'Епереа, Булеваром Арсенија Чарнојевића, Новосадским аутопутем, Батајничким друмом, Ратарским путем, Ибарском магистралом, Зрењанинским, Панчевачким, Обреновачким, Крагујевачким и Смедеревским путем.