Судар старе и нове престонице

Специјално за „Политику”

Истанбул, фебруара– „Ататурк се данас сигурно преврће у гробу” – кажу опозициони лидери реагујући на идеју премијера Тајипа Ердогана да неке важне државне институције из Анкаре пребаци у Истанбул. Влада очигледно жели, упозоравају они, да поново врати престоницу на Босфор, тамо где су се вековима башкарили отомански султани.

Премијер Ердоган је најавио да ће на обале Босфора пребацити Централну банку Турске како би Истанбул претворио у међународни финансијски центар, у „Волстрит” тог дела света. Он би, такође, да премести и дирекције још три државне пословне банке – Зират, Вакиф и Халк.  

„Владина одлука поткопава основне принципе устава. Ердоган у дубини душе жели да изврши отоманску рестаурацију”, упозорава Онур Ојмен, један од првака секуларистичке Републиканске народне партије, водеће опозиционе странке у Меџлису (парламенту). У њој, иначе, упозоравају да владајућа Партија правде и развоја има тајни исламистички програм, да ће, пре или касније, угрозити секуларни систем земље.

Игра са уставом

„Не видим економске разлоге за измештање државних банака у Истанбул. Ово је политичка одлука... Централна банка мора да буде независна”, каже стручњак за инвестициона улагања Гулај Елиф Гургин.

Када је Мустафа Кемал Ататурк дошао на власт, почетком двадесетих година прошлог века, одмах је прогласио Анкару, градић у централној Анадолији, за престоницу републике. Није то био хир, већ стратешка потреба. Истанбул је вековима, због географског положаја, био на ветрометини страних завојевача који су, у таласима, стизали и с мора и с копна. Хроничари су забележили: Анкара је тада имала једва 20.000 становника. У међувремену је израсла у метрополу у којој сада живи четири милиона душа. 

Ататурк је декретом пребацио државне службе у Анкару, иако су многи желели да остану у Истанбулу. Највеће проблеме је имао са страним дипломатама којима се није ишло у анадолијску недођију. Поготово што је то било скопчано и с огромним парама. Велики реформатор се није предавао: у најлепшем делу Анкаре бесплатно је поделио плацеве за амбасаде водећих земаља, међу којима се нашла и Краљевина Југославија. Та дипломатска четврт и данас постоји и има заједничку адресу – Ататурков булевар.

 Премијер Ердоган никад није много волео Анкару. То и не крије. Она је за њега увек била преозбиљан, досадан бирократски центар. И ништа више. Он је заљубљен у Истанбул, у коме је провео цео живот. На Босфору је почео вансеријску каријеру: прво је постао градоначелник, а пре шест година освојио је и Турску и дошао на чело владе.

Гужва на Босфору

Истанбул ће се угушити ако се државне банке преселе на Босфор. У њега ће преко ноћи стићи један овећи град, најмање 50.000 службеника и чланова њихових породица. Истанбул се већ суочава с многим проблемима. У овом часу нико тачно не зна колико људи у њему живи: 12, а можда и 15 милиона. У потрази за местом под сунцем на Босфор из унутрашњости свакодневно пристижу хиљаде људи. Многи се, због неостварених очекивања, враћају тамо одакле су дошли.

Када је био градоначелник, Ердоган је, зарад тога, био предложио увођење виза за дошљаке. Сада, када има неке прикривене циљеве, то је заборавио, подсећају га политички противници

У владајућој Партији правде и развоја, која има дубоке исламистичке корене, бране ову идеју: „Опозиција не разуме динамику тржишне економије”. „Није важно где је лоцирана централна банка. Битно је да она води монетарну политику која одговара савременом свету”, кажу у тој странци.

У секуларним структурама тврде да је Ердоган коначно почео да показује право лице, да кида везе с Ататурковом Турском. Поготово што је малтене у исто време најавио да ће укинути забрану ношења фереџа чак и ако оне означавају – не верско, него и политичко обележје. Сутра ће, кажу, изједначити верске и државне школе, вратити шеријатски брак... избрисати стриктне границе између државе и џамија.