Колубарска битка, други део

„Е, нека им је рек’о”. Овако је добар део јавности, и то не само оне напредњачке и прорежимске, дочекао изјаву Александра Вучића поводом текста „Балканске истраживачке мреже” о тендеру за извлачење воде из поплављеног колубарског копа „Тамнава – Западно поље”.

Ту се поставља неколико важних, али сасвим различитих питања, која је апсолутно погрешно и замагљујуће трпати у исти кош. Једно је питање да ли су и који све наводи из чланка БИРН-а тачни. Друго је да ли ти наводи и у коликој мери, чак и ако су тачни, компромитују српску владу. Треће је да је током тендера прекршен неки закон или процедура. Четврто да ли је, с обзиром на околности и изгубљено време, тендер био неопходан. Пето, да ли је, чак и да је све у чланку нетачно, потребно да председник владе тако жустро одговара на новински чланак који је објавио само један недељник и два-три портала. И шесто, али не и најмање важно, да ли је примерено да се том приликом служи речником који неодољиво асоцира на тон и терминологију његовог некадашњег страначког колеге који се својевремено са места министра правде обраћао „курви Дел Понте”.

Да и не говоримо о „ситници” да су скоро сви ревносно коментарисали и критиковали чланак који готово нико није прочитао и пренео. Нити барем навео заиста основне тезе из инкриминисаног текста.

Иако то нерадо признаје, мислим да и сам Вучић зна када се превари и претера. Тако је овога пута вешто заменио тезу и покушао да се представи као жртва белосветске завере.

„Свестан чињенице да сам само обичан председник владе једне географски мале земље, а да су госпођа Коцијанчић и господин Давенпорт велики и важни функционери ЕУ, нисам ни помислио да ће само један мој мали, обични одговор новинару на конференцији за штампу изазвати такав бес моћних и значајних људи”, навео је Вучић. Премијер је упитао Мају Коцијанчић и Мајкла Давенпорта да ли ону забрањују председнику Владе Србије да одговара на питања новинара и да ли покушавају да му забране да јавности Србије саопшти да они које они плаћају не говоре истину. „И да ли је слобода свакојаких речи дозвољена вама, а слобода истине и изражавања истине није дозвољена нама обичним смртницима?” Он је оптужио неименоване, али препознатљиве „њих” да су покушали да натерају Владу Србије да прихвати тендерску понуду једне западне компаније која је чак 23 милиона евра скупља од понуде српске компаније („За вас тричавих 23 милиона. За мене и земљу коју водим великих 23 милиона.”) и драматично додао да неће бити њихова „лутка на повоцу”.

Да се разумемо. Немам ништа против (напротив!) да се критички говори о политици и понашању страних представника. Мада мислим да увек треба држати до неког нивоа и дипломатских манира. Али исто тако мислим да нека од питања која је БИРН поставио и те како завређују одговор, а не грдњу и увреде:

– Због чега је за посао испумпавања ангажован конзорцијум, који чине новосадска фирма „Енерготехника јужна Бачка” и румунска фирма „Неш” када те компаније немају искуства за обављање посла испумпавања великих вода, чиме се доводи у питање тендерска процедура, јер је један од услова на тендеру из јула 2014. године био да тај посао мора да ради компанија која има искуства у таквој врсти посла?

– Због чега се са испумпавањем копа „Тамнава”, који је кључан за одржавање енергетског сектора Србије, кренуло четири месеца по окончању поплава када се зна, према подацима Електропривреде Србије, да Србија месечно губи 30 милиона евра, јер на том копу нема производње?

– Колико је конзорцијум до сада испумпао воде и да ли је конзорцијум завршио свој део посла у року, како је било предвиђено уговором који је истекао 17. децембра 2014. године? Ко сада испумпава воду и муљ на „Тамнави” и на који начин се плаћа тај посао?

– Зашто се скрива податак да другопласирана на тендеру није била „европска компанија”, већ, такође, потпуно домаћи конзорцијум, са тек незнатно скупљом понудом?

– Холандски „Ван Хек” је саопштио да је у Србију „допремио 160 камиона опреме, што је укључивало 20 великих дизел-пумпи и 7,5 километара цеви”. Са колико камиона опреме и колико километара цеви су у овој операцији учествовали главни извођачи?

И напокон, најсмешније и најтужније у исти мах. Како то да премијер својевремено није био ни упола тако енергичан и одлучан када се радило о потписивању Бриселског споразума као што је био спреман да брани један обичан тендер (и свог кума) од једног новинског чланка. Тачно је да је политички важно одбранити владу од (не)основаних напада. Тачно је и да кум није дугме. Али неће бити ни да је за Србију и Србе Косово постало баш најневажнија ствар на свету.

Главни уредник часописа ,,Нова српска политичка мисао“