Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три решења за кредите у швајцарцима

Три решења за кредите у швајцарцима

Удру­же­ње бан­кар­ских кли­је­на­та „Ефек­ти­ва” лобира код На­род­не банке Ср­би­је да размотри њихова три пред­ло­га за решење проблема гра­ђа­на ко­ји су по­ди­гли кре­ди­те у швај­цар­ским фран­ци­ма и које окупља ово удружење. Де­јан Га­ври­ло­вић, пред­сед­ник „Ефек­ти­ве”, каже да до са­да ни­су до­би­ли никакав од­го­вор од НБС. 

– Пред­ло­зи се од­но­се на при­мер за кре­дит од 70.000 фра­на­ка ко­ји је ис­пла­ћен сре­ди­ном 2008. на рок от­пла­те од 300 ме­се­ци и уз ка­ма­ту од 4,5 од­сто. Ра­та за овај кре­дит из­но­си­ла би 390 фра­на­ка. Уко­ли­ко би се тај исти кре­дит кон­вер­то­вао у евро, кре­дит у истом пе­ри­о­ду био би 43.500 евра, а са ро­ком от­пла­те од 300 ме­се­ци и, ре­ци­мо, ка­ма­том од се­дам од­сто (што је знат­но ви­ше), ра­та би из­но­си­ла 307 евра. По тре­нут­ном кур­су кли­јент ра­ту од 390 швај­ца­ра­ца пла­ћа 47.725 ди­на­ра, а ра­ту у еври­ма (307 евра) би пла­ћао 37.570 дин, што је осет­но ма­ње, об­ја­шња­ва Га­ври­ло­вић. По­сле шест го­ди­на, дуг по кре­ди­ту из­ра­же­ном у швај­цар­ци­ма био би 58.500 фра­на­ка, што је го­то­во исто то­ли­ко и у еври­ма на да­на­шњи дан, а оста­так кре­ди­та из­ра­же­ног у еври­ма био би 38.215 евра, што је знат­но ма­ње. Укуп­на пла­ћа­ња овог кре­ди­та из­ра­же­на у ди­на­ри­ма у слу­ча­ју кре­ди­та у швај­цар­ци­ма би­ла би 2.486.300 ди­на­ра, док би за исти кре­дит из­ра­жен у еври­ма из­но­си­ла 2.509.100 ди­на­ра, што је не­знат­на раз­ли­ка.

– То би био при­мер за кре­ди­те ко­ји има­ју фик­сну ка­мат­ну сто­пу и мо­жда би се баш у то­ме мо­гло тра­жи­ти бу­ду­ће ре­ше­ње про­бле­ма. Пре­ци­зни­је, пред­ло­жи­ли смо да бан­ке са­да­шњи дуг у фран­ци­ма кон­вер­ту­ју у евро по па­ри­те­ту ко­ји је ва­жио на дан ис­пла­те кре­ди­та (или не­што слич­но), па да на та­ко до­би­јен из­нос у еври­ма об­ра­чу­на­ва­ју чак и не­што ве­ћу фик­сну ка­ма­ту до кра­ја от­пла­те, пред­ла­же Га­ври­ло­вић.

Ка­да је реч о кре­ди­ти­ма са про­ме­њи­вом ка­мат­ном сто­пом, Га­ври­ло­вић на­по­ми­ње, да кон­вер­зи­ја кре­ди­та из швај­цар­ских фра­на­ка у евре не би до­не­ла ве­ће ума­ње­ње ме­сеч­не ра­те, али би за­то по­при­лич­но би­ла ума­ње­на глав­ни­ца ду­га.

– Ка­да је реч о дру­гом пред­ло­гу, он под­ра­зу­ме­ва кон­вер­зи­ју са­да­шњег ду­га у швај­цар­ским фран­ци­ма у евро, по па­ри­те­ту ко­ји је ва­жио на дан ис­пла­те кре­ди­та. На та­ко до­би­је­ну глав­ни­цу бан­ка би на­ста­ви­ла да об­ра­чу­на­ва ка­ма­ту на евро кре­ди­те ко­ја је тре­нут­на на тр­жи­шту, са мар­жом од 4,5 од­сто уве­ћа­ном за Еури­бор.

Ра­та би се у ди­на­ри­ма та­ко ума­њи­ла за око 10.000 ди­на­ра у по­ме­ну­том при­ме­ру, што пред­ста­вља зна­чај­ну олак­ши­цу за кли­јен­те, ка­же наш са­го­вор­ник. Тре­ћа мо­гућ­ност је кон­вер­зи­ја са­да­шњег ду­га по па­ри­те­ту ко­ји

је ва­жио на дан ис­пла­те и да­ља от­пла­та кре­ди­та по евро ка­ма­ти са мар­жом од 4,5 про­цен­та ко­ли­ко и из­но­си у овом тре­нут­ку. Ефек­ти­ва пред­ла­же и оп­ци­ју да бан­ке омо­гу­ће да се по­сто­је­ћи кре­ди­ти от­пла­ћу­ју та­ко што би се пла­ћа­ла са­мо глав­ни­ца кре­ди­та (ре­ци­мо 3/4 из­но­са ра­те, што до­но­си осет­но сма­ње­ње ме­сеч­не оба­ве­зе).

– Oвај тре­ћи пред­лог је не­што о че­му се до са­да ни­је раз­го­ва­ра­ло, ни­ти се по­ми­ња­ло у јав­но­сти. Бан­ке би мо­гле да одо­бре кли­јен­ти­ма да у на­ред­не три го­ди­не от­пла­ћу­ју са­мо глав­ни­цу кре­ди­та у ви­си­ни од ре­ци­мо 3/4 по­сто­је­ће ра­те. На тај на­чин ме­сеч­на оба­ве­за сма­њу­је се за че­твр­ти­ну, а глав­ни­ца кре­ди­та бр­же опа­да. На­кон ис­те­ка пе­ри­о­да од три го­ди­не, бан­ка на­ста­вља да об­ра­чу­на­ва уго­во­ре­ну ка­ма­ту, а кре­дит оста­је ин­дек­си­ран у швај­цар­ци­ма, са истим ро­ком до­спе­ћа. У овом при­ме­ру ме­сеч­на ра­та из­ра­же­на у фран­ци­ма сма­њи­ла би се, на­кон ис­те­ка три го­ди­не, за око 50 фра­на­ка у од­но­су на ону ко­ја је тре­нут­но, уз на­по­ме­ну да је Ли­бор остао на ис­тој вред­но­сти. На­рав­но оба ова при­ме­ра да­та су за при­мер кре­ди­та са про­мен­љи­вом ка­мат­ном сто­пом ко­ја у слу­ча­ју кре­ди­та у швај­цар­ци­ма из­но­си ше­сто­ме­сеч­ни Ли­бор плус 2,5 од­сто мар­же, а у евро кре­ди­ту ше­сто­ме­сеч­ни Еури­бор плус 4,5 од­сто мар­же. 

--------------------------------------------------------------

НБС иду­ће не­де­ље о кре­ди­ти­ма у фран­ци­ма

На­род­на бан­ка Ср­би­је пла­ни­ра да иду­ће не­де­ље ор­га­ни­зу­је са­стан­ке са бан­ка­ри­ма и удру­же­њи­ма гра­ђа­на по­во­дом про­бле­ма у от­пла­ти кре­ди­та ин­дек­си­ра­них у фран­ци­ма, ре­че­но је ју­че за аген­ци­ју Бе­та у НБС. Управ­ни од­бо­ра Удру­же­ња ба­на­ка Ср­би­је раз­мо­три­ће, на са­стан­ку у пе­так, 23. ја­ну­а­ра, пред­ло­ге за олак­ша­ва­ње от­пла­те кре­ди­та ве­за­них за швај­цар­ску ва­лу­ту ко­ја је на­гло оја­ча­ла по­сле про­шло­не­дељ­ног уки­да­ња па­ри­те­та фран­ка пре­ма евру. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.