Кустендорфске ноћи Кончаловског

За разлику од свог брата, славног Никите Сергејевича Михалкова, који је на Кустендорф фестивалу готово редован гост, његов ништа мање славан брат Андреј Сергејевич Михалков Кончаловски, овде је први пут. Сигурно не и последњи.

И на Кустендорфу ће се мимоићи са братом, потврдио је медијима, и насмејан шармантно изјавио: „Ја сам дошао први, а када ја одем, долази он.”

Пошто је током свечаног отварања из руку фестивалског гуруа Емира Кустурице примио „Дрво живота”, награду за све будуће филмове, и пошто је присуствовао и отварању изложбе филмских плаката, али и пројекцији јесенас у Венецији награђеног филма „Поштареве беле ноћи” („Сребрни лав” за најбољу режију), који је само један од одабраних филмова из „Ретроспективе великана” посвећене њему, Андреј Кончаловски је одржао радионицу.

Познат по томе да не воли да тумачи своје филмове нити да држи предавања, Кончаловски је са студентима филма из целог света ипак остварио непосредан однос, нудећи им своју визију филмског стваралаштва и сугеришући да су и он и његови слушаоци у истој ситуацији. „Филм је попут књижевности, ваља нам радити на сваком кадру, сваки кадар мора да има значење и вредност, јер ћемо иначе имати дијареју слика”, говорио је Кончаловски, појашњавајући и како се и зашто одлучио да сними филм о обичним људима који живе у забаченом селу. „ ’Поштареве беле ноћи’ сам желео да направим ни из чега, само из шапата, како би публика напрегла уши”, рекао је Кончаловски, присећајући се касније и анегдоте о Алберту Ајнштајну, који је рекао: „Природа прича у пола гласа, а ја имам велике уши.”

Објашњавајући студентима и како функционише филмски језик, како је сарађивао са америчким продуцентима и зашто су амерички филмови гласни („зато што публика жваће кокице и срче кока-колу”), Андреј Кончаловски се током своје професорске сесије дотакао и значаја контемплације, али и лепоте. „У нашој цивилизацији нема времена за размишљање и проматрање. Кажу да је време новац, а то је најгора максима. Време нема цену, оно је непроцењиво. Када време постане новац, готови смо... Лепота људе чини тужним, али то је нека лака туга. Тужни сте, а не плачете. Мислим да је понекад болно видети лепоту...”

Кустендорфски ђаци и публика, до 26. јануара, у оквиру ретроспективног програма посвећеног Кончаловском биће у прилици да виде и његове филмове – „Романсу о заљубљенима”, „Маријине љубавнике”, али и „Андреја Рубљова”, за који је, заједно са редитељем и имењаком Андрејем Тарковским, писао сценарио.