Година земљишта

На предлог Организације за исхрану и пољопривреду ФАО Рим,Уједињене нације су 5. децембра 2014. донеле одлуку да 2015. буде – година земљишта!

Да ли су предлагачи имали на уму Србију? Не могу да верујем – сувише смо мали за тако велику одлуку! Aли, да видимо разлоге за ангажовање УН и одлуку „земљиште”. Разлога је много, чак и по групама:

1. Становништва је све више – сада пет-шест пута више него пре 100–200 година, а обрадивог земљишта све мање; 2. отрови су са свих страна – па и у вештачкој храни за биљке, за њихову заштиту; 3. све је мање стајњака – поремећена је природа; 4. поплаве, суше – земљиште је неспособно да упије влагу, а још мање да је – чува!

Одлука УН о 2015. као међународној години земљишта долази на неки начин – у последњи час. Из бар два велика разлога: да се коначно схвати да је само здраво земљиште оно које има праву вредност; да се макар мало стане на пут разгоропађеним великанима хемије, да не залуђују људе и преко њих – земљиште!

Само, зашто овде спомињати за опште појмове света – малу Србију?

Можда због: уништеног сточарства – поремећених природних односа биљке–земљиште; великих природних потенцијала, значајних и за свет... „Година земљишта“ треба да подсети и нас на законе природе, на појам „богато земљиште – богата пољопривреда“! Србија је део Европе, која би у пољопривреди света могла да служи као позитиван пример. Највећи део Европе се јако стара да одржи плодност свог земљишта. Поред великог броја стоке поново се враћа појам бриге о земљишту. Већ од Словеније па до Шведске, настоји се да земљиште никад не буде „празно” – после сваке жетве одмах се засеје, да се чува преостала влага, да порасте нешто од биљака које ће се заорати и вратити земљи бар онолико масе колико је однето претходном жетвом.

Србија ће и у будућности живети на појму земљиште од пољопривреде и села много више него наше окружење. Аларм ФАО и УН је изазван, не баш директно од Србије, али сигурно са Србијом у групи оних који су били – „изазивачи”! Јер, у свету се не поставља питање ко је (тренутни) власник неког земљишта, већ да ли га (и колико) чува за генерације које долазе.

Професор универзитета