Отров нестао из Белог Тимока

Књажевац – Тек после двадесет дана од уоченог забрињавајућег помора рибе, Бели Тимок се код Књажевца охрабрујуће избистрио, а и одговорни су се дозвали у памет да, коначно, почну озбиљније да трагају за решењима која ће реку сачувати од људског немара. Последња званична мерења узорака (17. јула) из реке, градске канализације и уређаја осумњичених предузећа ("Џервин", "Џерси" и "Стокоимпекс") којима је 4. јула привремено забрањен рад, показују да више нема прекомерног амонијака који угрожава живот у реци. То званично изјављују у зајечарском Заводу за јавно здравље "Тимок", а у осумњиченим предузећима и књажевачкој општини очекују да ће још у току овог викенда републички еколошки инспектор укинути привремену забрану рада.

Неоспорно је и то више нико и не покушава да порекне да је књажевачка индустрија дала свој "допринос" тровању и да је алармирање јавности, тим поводом, дало резултате. Крива је свакако и катастрофална суша која је разливени Бели Тимок у књажевачкој низији претворила у прокључалу бару, али очигледно је да рибе не скапавају и ових дана и поред тога што је водостај и нижи него пре двадесет дана, а врућина знатно већа него тада.

И врућина и немар

Директор зајечарског Завода за јавно здравље др Љубиша Ђорђевић изводи из тога закључак да су се у невреме стекли природна катастрофа и људски немар и изазвали еколошку катастрофу. Ипак, пробуђена је савест и почела су трагања за трајним решењем. Он мисли да никоме неће пасти на памет да утиче на започету истрагу како би се прикрили кривци, али верује, сада више него икада, да ће се у заједничкој акцији за чистије реке у Тимочкој крајини и Србији коначно наћи сви меродавни – све до државних институција. А у међувремену мора се пооштрити контрола свих отпадних вода, комуналних и индустријских.

Стручњаци и инспектори кажу да се загађивачи не могу правдати никаквим околностима. Утврђено је да амонијак из осумњичених књажевачких предузећа није потекао из покварених инсталација већ је настао из отпадних органских материја. Било је, дакле, више отпада у процесу интензивних производних кампања, а из отпада је настао амонијак. Отуда је, да се не поверује, у "Стокоимпексу", на пример, отпадна вода била чистија пре уређаја за пречишћавање него после проласка кроз њега.

Колико су одговорни у осумњиченим предузећима стварно криви и шта ће се догађати са кривичним пријавама и пријавама за привредни преступ – тек ће се видети. Извесно је да је шест осумњичених руководилаца из "Џервина", "Џерсија" и "Стокоимпекса" пуштено после полицијског притвора, да се у даљој истрази бране са слободе. Истражни судија био је категоричан увек када је одбацивао захтеве општинског јавног тужиоца да се притвор продужи.

Ипак, питају се многи како објаснити да је отров нестао из реке после забране рада осумњиченим предузећима.

Да и држава помогне

Највише, ипак, радује што су се позиву књажевачке општине да се крене у акцију изградње система за пречишћавање отпадних вода из градске канализације, у коју се уливају и канализације књажевачких предузећа, већ почели да одазивају многи заинтересовани. Председник књажевачке општине Градимир Живковић обавестио нас је да су помоћ први понудили руководећи људи из америчке агенције ЦХФ, са којом Књажевчани већ успешно и узорно сарађују. Управо су завршени разговори и са чешком фабриком "Енвиронмент" из Прага која производи најсавременије системе за пречишћавање градских отпадних вода, потпуно компјутеризоване и аутоматизоване. Такав иначе сада граде у руском олимпијском граду Сочију, а књажевачки би, уколико се постигне договор, завршили за пола године, за 4,5 милиона евра. Потребно је само 15 одсто готовинског учешћа, а остало у виду кредита, са четири одсто камате годишње, да се плати у наредних пет година. Чеси су чули за књажевачку трагедију из новина и одмах су дошли њихови људи из представништва компаније у Бугарској.

Књажевчани ће се обратити и држави за помоћ, и због готовине и због отплате кредита. Мисле да држава треба и да помаже, а не само да кажњава.