Otrov nestao iz Belog Timoka

Knjaževac – Tek posle dvadeset dana od uočenog zabrinjavajućeg pomora ribe, Beli Timok se kod Knjaževca ohrabrujuće izbistrio, a i odgovorni su se dozvali u pamet da, konačno, počnu ozbiljnije da tragaju za rešenjima koja će reku sačuvati od ljudskog nemara. Poslednja zvanična merenja uzoraka (17. jula) iz reke, gradske kanalizacije i uređaja osumnjičenih preduzeća ("Džervin", "Džersi" i "Stokoimpeks") kojima je 4. jula privremeno zabranjen rad, pokazuju da više nema prekomernog amonijaka koji ugrožava život u reci. To zvanično izjavljuju u zaječarskom Zavodu za javno zdravlje "Timok", a u osumnjičenim preduzećima i knjaževačkoj opštini očekuju da će još u toku ovog vikenda republički ekološki inspektor ukinuti privremenu zabranu rada.

Neosporno je i to više niko i ne pokušava da porekne da je knjaževačka industrija dala svoj "doprinos" trovanju i da je alarmiranje javnosti, tim povodom, dalo rezultate. Kriva je svakako i katastrofalna suša koja je razliveni Beli Timok u knjaževačkoj niziji pretvorila u proključalu baru, ali očigledno je da ribe ne skapavaju i ovih dana i pored toga što je vodostaj i niži nego pre dvadeset dana, a vrućina znatno veća nego tada.

I vrućina i nemar

Direktor zaječarskog Zavoda za javno zdravlje dr Ljubiša Đorđević izvodi iz toga zaključak da su se u nevreme stekli prirodna katastrofa i ljudski nemar i izazvali ekološku katastrofu. Ipak, probuđena je savest i počela su traganja za trajnim rešenjem. On misli da nikome neće pasti na pamet da utiče na započetu istragu kako bi se prikrili krivci, ali veruje, sada više nego ikada, da će se u zajedničkoj akciji za čistije reke u Timočkoj krajini i Srbiji konačno naći svi merodavni – sve do državnih institucija. A u međuvremenu mora se pooštriti kontrola svih otpadnih voda, komunalnih i industrijskih.

Stručnjaci i inspektori kažu da se zagađivači ne mogu pravdati nikakvim okolnostima. Utvrđeno je da amonijak iz osumnjičenih knjaževačkih preduzeća nije potekao iz pokvarenih instalacija već je nastao iz otpadnih organskih materija. Bilo je, dakle, više otpada u procesu intenzivnih proizvodnih kampanja, a iz otpada je nastao amonijak. Otuda je, da se ne poveruje, u "Stokoimpeksu", na primer, otpadna voda bila čistija pre uređaja za prečišćavanje nego posle prolaska kroz njega.

Koliko su odgovorni u osumnjičenim preduzećima stvarno krivi i šta će se događati sa krivičnim prijavama i prijavama za privredni prestup – tek će se videti. Izvesno je da je šest osumnjičenih rukovodilaca iz "Džervina", "Džersija" i "Stokoimpeksa" pušteno posle policijskog pritvora, da se u daljoj istrazi brane sa slobode. Istražni sudija bio je kategoričan uvek kada je odbacivao zahteve opštinskog javnog tužioca da se pritvor produži.

Ipak, pitaju se mnogi kako objasniti da je otrov nestao iz reke posle zabrane rada osumnjičenim preduzećima.

Da i država pomogne

Najviše, ipak, raduje što su se pozivu knjaževačke opštine da se krene u akciju izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda iz gradske kanalizacije, u koju se ulivaju i kanalizacije knjaževačkih preduzeća, već počeli da odazivaju mnogi zainteresovani. Predsednik knjaževačke opštine Gradimir Živković obavestio nas je da su pomoć prvi ponudili rukovodeći ljudi iz američke agencije CHF, sa kojom Knjaževčani već uspešno i uzorno sarađuju. Upravo su završeni razgovori i sa češkom fabrikom "Environment" iz Praga koja proizvodi najsavremenije sisteme za prečišćavanje gradskih otpadnih voda, potpuno kompjuterizovane i automatizovane. Takav inače sada grade u ruskom olimpijskom gradu Sočiju, a knjaževački bi, ukoliko se postigne dogovor, završili za pola godine, za 4,5 miliona evra. Potrebno je samo 15 odsto gotovinskog učešća, a ostalo u vidu kredita, sa četiri odsto kamate godišnje, da se plati u narednih pet godina. Česi su čuli za knjaževačku tragediju iz novina i odmah su došli njihovi ljudi iz predstavništva kompanije u Bugarskoj.

Knjaževčani će se obratiti i državi za pomoć, i zbog gotovine i zbog otplate kredita. Misle da država treba i da pomaže, a ne samo da kažnjava.