Куда води туга иза решетака

Бивши полицајац Зоран Дамњановић (35), осуђен на четвороипогодишњу затворску казну због диловања дроге, пре неколико дана обесио се у болници Казнено-поправног завода у Нишу о прозорске решетке ове установе. Дамњановић је радио у полицијској станици у Новом Пазару, а због сумње да се бави диловањем наркотика био је праћен и прислушкиван пре привођења. Бивши полицајац је ухапшен на делу, у моменту када је одбацио кесу у којој се налазила дрога.

У самици Окружног затвора у Београду, недавно је Душан Вујковић из Обреновца себи одузео живот. Налазио се у притвору због сумње да је починио обљубу над ћерком. Вујковића је четрнаестогодишња ћерка оптужила да ју је присиљавао на сексуалне односе. Притвореник је у затвор у Бачванској улици доведен 24. јануара ове године у касним вечерњим сатима и после уобичајене процедуресмештен је у самицу. Чувари су га пронашли обешеног о део своје одеће, коју је скинуо са себе и везао за прозорске решетке.Самоубиству Вујковића претходила је права породична драма. После пријаве ћерке да ју је силовао, Вујковић јеотишао у обреновачку полицију и пред инспекторима и истражним судијом обреновачког Општинског суда негирао дело. Ипак, суд му је одредио притвор у трајању од месец дана и покренуо истрагу.

Пре него што је отишао у полицију, Вујковић је написао опроштајно писмо деци и бившој жени. У њему каже да их све много воли, да му опросте ако је икада нешто згрешио. Обраћајући се бившој супрузи, написао је да је „још воли”, без обзира на све што се догађало између њих.

Дамир Јока, начелник Одељења за третман затвореника у Управи за извршење заводских санкција Министарства правде, каже за „Политику” да иако су све стандардне процедуре усмерене ка томе да спрече суицид затвореника, ниједан затвор у свету није успео да у потпуности спречи самоубиства.

– Постоји време када затворенике не можемо да надгледамо, а то је углавном у току ноћи када се самоубиства најчешће и дешавају. Стражари обилазе ћелије на сваких пола сата, а за самоубиство је потребно мање од пола минута. Када би стражар долазио на сваких пет минута затвореници би се жалили да их малтретирамо. Проценама психичког здравља и стања сваког затвореника покушавамо да предупредимо самоубиства. Ако за некога проценимо да би могао да се одлучи на такав чин, ставимо га под појачан надзор или пребацимо на болничко одељење – објашњава Јока.

Јока каже да се прошле године у српским затворима догодило девет самоубистава, а да је било двоструко више покушаја. Самоубиство је, каже наш саговорник, лични чин и одлука коју човек доноси и планира да уради онда када процени да може да искористи простор и време.

– Самоубиства се дешавају када се људи суоче са животном ситуацијом коју не могу ментално и психички да превазиђу. Најчешћи разлози за суицид затвореника су психијатријски проблеми и немогућност да се надвлада непријатност, несигурност и страх од ситуације у којој се налазе. Код депресивних затвореника затвор сам по себи додатно појачава то осећање, док латентно депресивни постају још депресивнији. Затвор драстично утиче на психичко расположење човека и додатно појачава аутодеструктивну реакцију. То су ситуације које су животно другачије и умеју да изазову и овај врло драстичан чин аутоагресије. Као и тај бивши полицајац који је, претпостављам, мислио да је његов живот одласком у затвор потпуно уништен – сматра Јока.

Подсетимо, у јулу 2006. године, после 45 дана проведених у притвору Окружног затвора у Београду, у својој ћелији у затворском делу популарно названом „хајат” убио се Зоран Недељковић (41) из Панчева, један од чланова такозване друмске мафије. Недељковић се обесио омчом направљеном од чаршава коју је везао за горњи део кревета.

Неколико дана раније, такође у ћелији у „хајату” убио се бизнисмен Мико Брашњовић, у јавности означаван као шеф „стечајне мафије”. Брашњовић је искористио затворску шетњу, пожалио се да му није добро, добио је дозволу да се врати у ћелију и починио самоубиство. Обесио се чаршавом о решетке прозора.