Борба против карцинома

Сваки трећи Европљанин оболеће од карцинома, а сваки четврти ће умрети од ове болести, упозоравају стручњаци Светске здравствене организације поводом Светског дана борбе против карцинома. Уједињена медицинска статистика сведочи да сваке године више од једанаест милиона људи широм света добије дијагнозу која ће им променити живот, а процене говоре да ће до 2020. године овај број достићи 15 милиона. Карцином је кривац за 1,7 милиона смрти у Европи и шест милиона широм света и представља други по реду узрок смртности у развијеним земљама.

Сваке године око 25.000 људи у Србији суочи се с једном од најтежих медицинских дијагноза, а по броју особа које оболевају од карцинома грлића материце и карцинома плућа наша земља је у врху европске лествице. Лекаре посебно забрињава податак да су тумори који односе највећи број живота у нашој земљи управо они који се „узимају”, а не „добијају” злосрећном комбинацијом гена. Наиме, чак 86 одсто карцинома плућа узроковано је пушењем, а инфекција хуманим папилома вирусом, која је главни кривац за знатан број карцинома грлића материце, преноси се небезбедним сексуалним односом. Због тога лекари настоје да објасне да је човек „саучесник” у оболевању од ове болести.

Доктор Зоран Томашевић, помоћник директора за здравствену делатност Института за онкологију и радиологију Србије, подсећа да је 2008. година црвеним словима уписана у календар Министарства здравља Србије као година у којој почиње дуго најављивани национални скрининг за карцином дојке, грлића материце и дебелог црева. Наш саговорник с поносом додаје да ће Институт за онкологију ускоро добити нови визуелни идентитет и да ће његове амбуланте, чекаонице и пратеће санитарне просторије бити „пресвучене” у ново рухо.

„Медицинска кампања мора да иде упоредо с побољшањем услова за лечење и с хуманизацијом простора у којима пацијенти чекају на преглед и на резултате медицинских анализа. Чекаонице и ходници у којима се свакодневно одвијају праве људске драме не смеју да подсећају на чекаонице на железничкој станици. Није довољно да Министарство здравља позове становништво да обавља редовне здравствене прегледе, неопходно је редизајнирати болнице. Време чекања мора да се скрати – у овом моменту просечно време чекања на мамографију износи око шест месеци, ако не постоји сумња на постојање карцинома дојке. Осим тога, мора да расте свест о континуираној бризи становништва за здравље, а посебна пажња мора да се посвети ризичним групама становништва. Њихово здравље мора континуирано да се прати, а о томе мора да води рачуна одабрани лекар”, категоричан је наш саговорник.

Наш саговорник подсећа да карциноми и кардиоваскуларне болести спадају у сам врх националне патологије и да статистика Института за јавно здравље сведочи да се сваке године између код 4.000 и 4.500 жена дијагностикује карцином дојке, 1.500 жена оболи од тумора грлића материце, 5.250 пацијената добије дијагнозу карцинома плућа, а 3.700 особа оболи од карцинома дебелог црева. Наши лекари сведоче да највећи број жена у Србији гинекологу одлази у „минут после 12”, што нашу земљу сврстава у неславне европске рекордере по броју пацијенткиња с дијагностикованим карциномом грлића материце и дојке.

Лекари који се баве онкологијом из Сједињених Америчких Држава и Велике Британије истичу да време преживљавања оболелих од карцинома стално расте. Скоро половина онколошких пацијената данас живи дуже од десет година од момента постављања дијагнозе, пре свега захваљујући савременој терапији која знатно продужава живот оболелих од карцинома. Наш саговорник истиче да се онколошки пацијенти у нашој земљи лече најсавременијим методама, а на примедбу да од 2006. године ниједан нови онколошки лек није стављен на позитивну листу, др Томашевић каже да се нада да ће нова позитивна листа лекова побољшати ту ситуацију.

„Мене као онколога највише забрињава чињеница што млади не воде рачуна о здрављу и о превенцији болести. Забрињавајуће велики проценат младих пуши и има нездраве навике у исхрани. Осим тога, искуство говори да су старији пацијенти много послушнији – пре ће старији пацијенти променити режим исхране него што ће то учинити млада особа”, упозорава др Зоран Томашевић.