Аларм због жутице

Ниш – У последње три године Ниш и околина стално су били под заразним болестима и проглашаване су епидемије беснила, мишје грознице и салмонеле, а пуна последња четири месеца већ траје и епидемија жутице, која се уопште не смирује. Због тога што се свакодневно јављају нови пацијенти заражени акутним хепатитисом А, јесења предвиђања у Градском штабу за кризне ситуације да се одјављивање најновије епидемије жутице може планирати у оптималном року за крај јануар или почетак фебруара ове године дефинитивно су отпала.

Нешто најтеже што се Нишу могло догодити, не рачунајући најновије податке да се повећава број оболелих од жутице – јуче пре подне саопштено је да је у последњих 36 сати помоћ од лекара затражило чак 12 нових пацијената заражених вирусним хепатитисом А– свакако је закључак Оперативног штаба за сузбијање жутице да до проглашења престанка епидемије у Нишу неће сигурно ускоро доћи и да су слутње толико „црне” да ће, уколико хитно не буду предузете драстичне мере надлежних органа и инспекција епидемија жутице у Нишу потрајати током целе 2008. године!?!

Песимистичка предвиђања око даљег развоја епидемије жутице и те како су узнемирила грађане Ниша и наметнула више логичних питања. И она која се односе на до сада предузете мере за сузбијање ширења болести, преко питања зашто се у инспекцијама још ћути и не саопштава да ли су и тачно где утврђени узроци масовног оболевања грађана (број заражених одавно је преко 1.100), до најлогичнијег у целој ситуацији – зашто се толико оклевало да би се тек сада, тачно три месеца од званичног проглашења епидемије (епидемија је проглашена првих дана новембра прошле године, а оболелих је било и месец и по дана пре тога) проценило да се без предузимања драстичних мера Нишу, Белој Паланци, Алексинцу и свим местима где је регистрована жутица „црно” пише током целе године која је тек започела!?!

–Ова епидемије одавно више није питање само здравствених установа, већ целе градске заједнице, окружних и других државних органа – углас су нам рекли проф. др Жарко Ранковић, директор Клинике за инфективне болести у Нишу и председник Кризног штаба, и проф. др Зоран Величковић, начелник Центра за превенцију болести при Институту за јавно здравље у Нишу.

Према подацима епидемиолога у Нишу, до сада је утврђено да се жутица у Нишу ширила из 38 објеката за припрему „брзе хране”. Нехигијенска припрема хране званично је утврђена у угоститељским објектима на Пијаци аутомобила и у монтажним киоск објектима поред аутобуских стајалишта дуж три булевара: Др Зорана Ђинђића, Цара Константина и Медијане... Нико, међутим, до сада није рекао који су то објекти, ко су власници и ко клицоноше и преносиоци заразе.

– У овим објектима уз непостојање минимума услова и нехигијену утврђено је да су запошљавани радници „на црно”, без санитарних прегледа и којима власници ни у случају боловања не дозвољавају одсуство са радних места – рекао је проф. др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог у Институт за јавно здравље.

Да је давно „враг однео шалу” говоре подаци: међу оболелим од жутице су преко 50 радника у угоститељским објектима, малишани у вртићима и њихове васпитачице, ђаци основних и средњих школа, студенти, њихови наставници, лекари у Клиничком центру, полицајци, ватрогасци...

У санитарној и здравственој инспекцији, међутим, тврде да је стање релативно добро, бар када је о угоститељским објектима реч. Званично се саопштава да „само пет одсто од прегледаних објеката није испунило потребне услове”. А ово већ збуњује све у Нишу и на сваком кораку се може чути питање да ли је пет неисправних објеката од сто прегледаних (или 50 од 1.000) мало. Или је посреди нешто сасвим друго – да је са смањењем броја оболелих крајем децембра дошло до великог опуштања код надлежних за контролу и поновног преласка на познати систем понашања „лако ћемо”, што је вероватно био и један од узрока епидемије.