Продаја нових возила у рикверцу

Наш возни парк наоко јесте лепши, јер се на друмовима и закрченим улицама све ређе виђају „кечеви” или „југићи”, јер су их заменила половна возила из Европе, али ми и даље возимо аутомобиле који су у просеку стари 15 година.

Они су, истина, нешто безбеднији, али половњак је половњак, поготово што наши возачи не посвећују много пажње њиховом све скупљем одржавању.

Мада су поједина тржишта западних земаља у Европи регистровала пораст продаје нових аутомобила у 2014, чак и до десетак процената у сегменту најјефтинијих, али и најскупљих, код нас се то није догодило. Опет смо забележили пад продаје нових возила.

Процена председника Српске асоцијације увозника возила и делова др Милоша Петровића, дата нашем листу у време Београдског сајма и очекиваних двадесетак хиљада продатих нових аутомобила у 2014, остварена је, али условно.

– Иако немамо још увек коначне податке, са реекспортом (продаја ван граница Србије) „стижемо” до 20.000 возила. На извоз у околне државе „отпада” око три хиљаде, па је права бројка продаје на тржишту Србије 16.000 до 17.000 у 2014. Оно што посебно забрињава је и пад од 20 процената у сегменту половних возила (око 70.000 увезених), што указује да 2013. и није била тако лоша – рекао је др Милан Вукасовић, координатор Српске асоцијације увозника возила и делова за наш лист.

Некада је пад продаје нових „компензован” увозом половним аутомобилима, али сада је на сцени и пад продаје половњака.

– Осећа се засићење тржишта и ако се најављеним економским мерама не појача куповна снага становништва не можемо се надати бољитку. До драстичног пада продаје нових возила дошло је од 2008. до 2013. године (са 60.000 на 20.000), а тиме и до пада куповине половних возила. Пласман аутомобила за собом „носи” читаву пратећу индустрију: аутомобилског малог и великог бизниса, сервисну, ауто-делова, опреме, где је запослено хиљаде људи. Поједини регионални центри као Вршац, Сомбор, Зрењанин остали су без дилерских центара због слабе продаје и посећености. Срећа је само што смо ми народ који не почиње ниједан посао, чак се ни не женимо, без аутомобила – рекао је на крају Вукасовић.

У последњих 15 година на тржишту Србије продато је око пола милиона возила. Око 34.000 просечно по години. Иако не делује, тржиште Србије има потенцијал од чак 120.000 нових возила годишње, рекао нам је својевремено др Петровић.

Са седам и по милиона становника наше тржиште није ни мало ни нејако. Ствари, међутим, изгледају сасвим другачије када се упоредимо, рецимо, са резултатима Чешке, у којој се годишње прода око 170.000 нових возила или Аустријом са 300.000 продатих нових аутомобила. Реч је о земљама са приближно истим бројем становника.

Да бисмо обновили наш доста стар возни парк морали бисмо годишње да купујемо око 140.000 нових возила. Према лањској продаји то није могуће ни за 40 година, категорични су стручњаци. Како су нам возила стара у просеку око 15 година, с обзиром на нашу куповну моћ и просечне плате, обнова возног парка је изгледа за многе само сан.

У Србији је тренутно регистровано око два милиона аутомобила, а само у Београду их је нешто више од 500.000.

У Србији хит луксуз

Нису сви продавци аутомобила незадовољни у Србији. И даље је продаја луксузних премијум марки релативно стабилна, а власника нађе око 1.500 најскупоценијих возила: „БМВ”, „порше”, „ауди”, „лексус” као и „мерцедес”.

„Тојота” је шампион раста међу произвођачима стандардних класа, јер је у 2014. години удвостручила продају нових аутомобила. Са 560 комада у 2013. години стигла је до 981. Највише захваљујући продаји „јариса” и „ауриса” како нам је рекла Александра Граовац из „Тојота Србија”.

Ту су још веома успешни модели „шкода октавија”, „фабија”, „јети” а „дише им за врат” наше чедо „фијат 500-Л”. „Рено–Нисан групација” добре резултате постигла је и са моделима „дастер” и „логан” популарним на нашем тржишту, као и „Киа”, „Хјундаи” и „Пежо”.