Умро је телефонски импулс – стигао је ајфон

„Златна кока”, „сребрнина”, чести су називи за компаније као што је „Телеком Србија”. То, без обзира на контекст, значи да је реч о највреднијем што Србија има. Зато су резултати пословања оваквих фирми или њихова приватизација нешто о чему се са страшћу и пуно говори, нешто око чега се и партије и стручњаци често заваде.

О свему па и о томе да ли одумире фиксна телефонија, зашто пада приход од класичних услуга попут преноса говора или СМС-а, а расте од Ај-Пи-Ти-Вија, АДСЛ-а, скраћеница које старији често и не разумеју, разговарали смо са Предрагом Ћулибрком, генералним директором „Телекома Србија”.

Као лајтмотив се кроз јавност провлачи теза да је држава лош управљач. Какви су резултати пословања „Телекома“ у прошлој години?

Још сводимо билансе, екстерни ревизор је у „Телекому Србије” и не можемо излазити са експлицитним подацима. Али, на основу показатеља закључно са 31. децембром 2014. године, очекујемо да ћемо имати благи раст прихода до један одсто. То, имајући у виду све околности у 2014, сматрамо позитивним резултатом. Очекујемо и да профит буде већи него у 2013. када је било нешто више од 15 милијарди, да је нето профит виши од 16 милијарди, можда и близу 17 милијарди динара, што такође сматрамо добрим резултатом, а то је последица домаћинског пословања. Успешност пословања у компанијама као што је „Телеком Србија” често се мери параметром као што је ебитда (EBITDA) маргина – оперативна добит, и ту очекујемо благи раст. Можемо да кажемо да смо 2014. менаџмент и сви запослени у „Телекому” завршили успешно, поготово ако сагледамо каквих смо све проблема имали – од поплава до пада динара. Познато је да „Телеком Србија” зависи од увоза телекомуникационе опреме, телефона, па нас курс динара значајно потреса. Мислим да су заиста сви уложили максимум и постигли максимум.

У ком правцу се крећу савремене телекомуникације? Где је остварен највећи раст?

Ај-Пи-Ти-Ви услуге су у великом успону. Стекли смо више од 70.000 нових корисника, децембар је био месец са убедљиво највећим растом од почетка лансирања ове услуге 2008. године. Ово нарочито истичем зато што би било природније да је 2008. тај раст био толики кад тржиште није било засићено, а данас се боримо у условима развијених кабловских оператора и крцатог тржишта.

Колики је укупан број?

Сада имамо више од 300.000 корисника Ај-Пи-Ти-Вија, и то је повелика корисничка база. И буџетом за 2015. планирали смо даљи раст. Пустили смо у рад нову платформу, а од марта очекујемо увођење нових сервиса, пре свега – мултискрин. Гледање телевизије не само на ТВ пријемнику него и на другим уређајима попут телефона, таблета, лаптопа, било којег електронског уређај који има дисплеј и може да се повеже на интернет.
У 2014. имали смо и раст корисника АДСЛ-а од преко 30.000, тако да сада опслужујемо око 700.000 интернет корисника.  
Познато је да је у периоду између 2008. и 2012. МТС изгубио негде око 800.000 корисника, у 2013. успели смо да зауставимо тај пад и у 2014. то смо потврдили. Можемо да кажемо да „Телеком Србија” држи стабилну корисничку базу од око 4,2 милиона корисника, ове године чак смо имали неко повећање за пар десетина хиљада. Реално је тешка ситуација у фиксној телефонији, она није тешка само овде у Србији, она је тешка у целој Европи и целом свету. Просто се навике корисника мењају. Све је већи број људи који се уопште више не хватају за слушалицу фиксног телефона. И сегмент фиксне телефоније у потпуности је либерализован. Од априла прошле године уведена је преносивост броја. Кабловски оператори имају већ приступ огромном броју домаћинстава у Србији са својом инфраструктуром, тако да су у стању да понуде овај сервис.

Регулаторна тела вам подизањем цена претплате ту баш и нису помогла.

То је ваша констатација. Ја бих то другачије рекао. Ми смо имали благо повећање претплате у 2014, али истовремено са тим повећањем претплате ми смо практично редефинисали цео систем тарифирања у фиксној телефонији. Напустили смо архаични и врло комплексан систем тарифирања путем импулса који се у Европи задржао још једино у Србији. Верујте ми, ни у „Телекому” више нико није знао колико траје импулс у одређеном саобраћају, да ли је то локални, месни, међумесни саобраћај, а поготово није знао да преведе колико заиста кошта телефонирање у фиксној мрежи.

Можемо да кажемо да је импулс умро и у Србији?

Коначно можемо да кажемо да је импулс умро и у Србији. Иако је у време промене тарифног система било и лоших тумачења па се све сводило на то да ли је цена повећана или смањена, мислим да је то ипак историјски догађај у развоју телекомуникација. После не знам колико деценија и у Србији је напуштен систем тарифирања кроз импулсе и уведено минутно тарифирање. Прво, цела Србија сада је једна зона. Зна се да минут разговора у фиксној телефонији кошта динар и двадесет са ПДВ-ом ако зовете фиксног претплатника, а ако зовете било ког мобилног корисника на територији Србије тај минут кошта осам динара. Корисници сада могу да планирају своју потрошњу и своје буџете. Уместо бесплатних импулса сада смо рекли: имате 150 минута бесплатног телефонирања у фиксној мрежи Србије. Радили смо истраживање – више од 90 посто корисника није знало шта добија тим бесплатним импулсима, колико је то заправо.

Да ли то значи да умире фиксна телефонија?

Потребе се мењају, фиксни телефон је нешто што ће наставити још дуго да живи, али тај тренд иде дефинитивно надоле. Млађе генерације су већ апсолутно окренуте мобилној телефонији. Али, фиксна линија није више само инфраструктура за фиксни телефон, већ обезбеђује и пружање интернет услуга, већ сам помињао и нашу услугу Ај-Пи-Ти-Вија и мултимедије. Пре можда седам-осам година, инвеститори су очекивали да ће мобилна телефонија и у сегменту интернета и мултимедија у врло кратком року да преузме потпуни примат, нарочито после имплементације мобилне телефоније четврте генерације. Али, та очекивања нису испуњена и даље је потпуно јасно да без линијске инфраструктуре – било да је у питању коаксијални кабл, телефонска парица било оптички кабл – не могу да се пружају услуге и да мобилна инфраструктура не може још увек да обезбеди растуће захтеве за брзим интернетом. Ми стављамо акценат на нове услуге и путем бокс пакета практично успевамо да компензујемо пад прихода. Приходи од пуког говора кроз жицу све су мањи – око 15 одсто годишње. Зато смо проширили тај сегмент услуга у бокс пакетима и направили готово све могуће комбинације, тако да нудимо седам различитих варијанти. Сваки корисник у складу са потребама и финансијским могућностима може да изабере оно што њему одговара.

Неки стручњаци сматрају да инфраструктуру, такозвану канализацију „Телекома”, коју су градиле генерације, треба издвојити у посебно предузеће које ће свим оператерима пружати услуге, па „Телеком” продати без тога? 

Инфраструктура је неодвојиви део имовине „Телекома Србија”. „Телеком” без инфраструктуре – питање је колико вреди. Не постоји модел у Европи где је  телекомуникациона инфраструктура издвојена и третирана на потпуно другачији начин. То питање се поставља често када се отвори питање приватизације. Уколико би се она издвојила из „Телекома Србија” и „Телеком” наставио да плаћа неком новом ентитету коришћење, онда би позиције „Телекома Србија” биле неупоредиво горе него што су данас и његова вредност ни изблиза не би могла да буде оно што мислимо да јесте.
С друге стране, у последњој деценији заиста је толико те инфраструктуре изграђено по Србији и у поседу је оператора, а пре свега кабловских, то је хибридна коаксијално-оптичка инфраструктура. „Телеком” сигурно више нема монопол на инфраструктуру, а Србија је потпуно испресецана оптичким кабловима свих других оператора. Нико и нигде се није појавио и рекао „ја ћу да градим инфраструктуру и изнајмљиваћу је свим осталим”, него сви оператори и кабловски и мобилни граде и поседују своју. У случају да сада „Телекому Србија” издвојиш инфраструктуру, он би преко ноћи имао најгору могућу позицију на тржишту . Пре 15–20 година ми смо можда могли да размишљамо на тај начин јер је постојала само једна инфраструктура у Србији, инфраструктура тадашњег ПТТ-а, касније „Телекома”. Пошто то тада није урађено, моје мишљење јесте да је то сада немогуће.


Тврди се да има десетак интересената за куповину „Телекома”. Помиње се да су Кинези спремни да уложе знатан новац, да Руси овде виде свој интерес упркос томе што су под санкцијама, „Телеком Аустрија” је и прошли неуспешни пут послао понуду...  Али нема оног кога би сви очекивали – а то је „Дојче телеком” који је свуда око нас. Шта ви можете око тога да кажете?

Заинтересовани купци ће наравно пре да оду код већинског власника, односно Владе Републике Србије, него што ће да долазе у „Телеком”. Убеђен сам да је „Телеком Србија” и даље атрактиван и роба која има потенцијалне купце. „Телеком Србија” има своје фирме у Босни и Херцеговини и Црној Гори. О потенцијалним купцима ја заиста не могу да говорим, јер не знам ко су они. Али, заиста мислим да треба отворити врата инвеститорима шире него што је то учињено 2011. године када су практично само „Телеком” оператори могли да учествују на тендеру.
Тржишна утакмица може се разиграти уколико се омогући инвестиционим фондовима да и они учествују, као што је било при продаји „Телекома Словенија”.
Када је био прошли тендер за продају „Телекома”, 2011. године, није било баш толико заинтересованих компанија, на крају смо дошли до тога да смо имали практично само једну понуду коју је доставио „Телеком Аустрија”.

Ту морамо да поменемо да је цена била око 700 милиона плус остатак у инвестицијама?

Те 2011. године било је прилично  ризично улагати у Србију ако посматрамо макроекономску и политичку стабилност. Потенцијални инвеститори праве пројекције за период од пет-шест година и хоће јасну слику каква ће бити кретања у економији, шта ће бити са бруто друштвеним производом, шта ће бити са економским развојем, шта ће бити са интеграцијама да ли ће и шта ће бити са аранжманом са ММФ-ом...
„Телеком” највећи део прихода остварује на домаћем тржишту и јако је битно какве су пројекције куповне моћи становништва, стабилности, кретање курса динара. Ми данас имамо ипак јаснију будућност. Врло смо близу потписивању аранжмана са ММФ-ом. Ја сам убеђен да инвеститори на то гледају као на добру вест, јер то показује озбиљност владе да се суочи са свим економским проблемима и да у наредном периоду обезбеди стабилност. С друге стране су интеграција и хармонизација односа Србије и ЕУ.

Није мало оних који мисле да је најбоље и најједноставније продати петину „Телекома”, дакле део који вама припада.

Директно власништво „Телекома Србије” од 20 одсто откупили смо за 380 милиона од грчког ОТЕ-а. „Телеком Србија” тада није имао ликвидна средства па је морао је да узме кредит да би откупио тих 20 одсто акција и још враћамо тај кредит. Али морам да кажем да смо у значајној мери успели да смањимо задуженост.

Па колико сада дугујете?

У трећем кварталу  2012. године када је нови менаџмент дошао, дуг је био око 70 милијарди динара. Ми смо је свели на неке 43–44 милијарде динара, што је преко 200 милиона евра мање. И при томе нисмо зауставили инвестиције, исплату дивиденди. До 25. јануара, дакле на данашњи дан и ваш „Политикин” рођендан, имали смо обавезу да поништимо 10 одсто акција. То је било проблематично и ми то нисмо могли, па смо изашли са иницијативом да влада промени ту законску обавезу, што је и учињено.
И напокон да вам одговорим да смо две-три године разговарали са неким потенцијалним инвеститорима, који би купили тај удео. Међутим, није једноставно продати 20 одсто удела у „Телекому Србија”, пре свега због управљачких права.

У ком року је могуће продати овако велику и значајну компанију?

Сад смо започели процес за избор приватизационог саветника који треба да предложи модел приватизације, Првог, другог фебруара може се очекивати тендер за приватизационог саветника, формирана је заједничка комисија представника „Телекома” и одређених министарстава, Агенције за приватизацију. Уз поштовање свих рокова одређених законом о јавним набавкама – 30 дана од достављања понуде, дакле до краја марта могли бисмо имати склопљен уговор са приватизационим саветником. Он после процене вредности и сагледавања стања компаније треба да изађе пред Владу Србије и „Телеком” са најбољим могућим предлогом. Очекујем да би до краја марта саветник могао да уђе у посао. Требаће му неко време, али хајде да не лицитирамо сад с тим. Ми ћемо свакако с наше стране дати све од себе да тај посао буде успешно одрађен на добробит свих акционара „Телекома Србија”.

Да ли је увођење ајфона на тржиште повећало цену и углед компаније и како иде продаја? Немамо бројеве или не смемо?

Не смемо да износимо бројеве. Имамо веома строге уговорне клаузуле, али смо задовољни како продаја иде. Дајемо могућност отплате на 24 месечне рате, тако да мислим да је то велики бонус. Ако ће се памтити по нечем 2014. година, мислим да су две ствари битне – једна је промена тарифног система у фиксној телефонији и напуштање импулса, а друга је увођење у Србију, кроз легалне токове, ајфон уређаја највеће светске ИТ компаније „Епл”. То свакако подиже нашу вредност.

Да ли је у плану 4-Г?

Наравно. Ми се спремамо за то. Најпростије речено, то значи обезбеђивање додатног протока и бржих интернет конекција преко мобилних уређаја. Ту се не ради о сервисима, ту се заиста ради о брзини приступа интернету, наравно кроз интернет се обезбеђују и сви други сервиси. Имплементацијом ЛТЕ, тј. 4-Г технологије – на врло квалитетан начин ће моћи да се обезбеди гледање видео-садржаја путем мобилних уређаја.