Учење је мој хоби

Млади Дарко Шаровић је студент медицине, али и атлетичар и државни рекордер у трчању. Спорт и медицина често и иду заједно, али како се у све ово уклапају и теорије физике?

Дарко је „наше горе лист” – Србин, али из Шведске. Рођен је пре 25 година у Београду. У њему је живео до друге године, а онда се са мајком вратио у Шведску, земљу у којој је она одрасла. Тамо је завршио основну и средњу школу.

– У Шведској сви имају исте могућности да студирају и нађу посао. Кредити за младе људе који уписују факултет су веома повољни. Порези јесу високи, али се народ не буни, јер им то даје сигурност, омогућава бесплатно школовање и здравство. Све су то добре ствари за друштво, али не увек и за појединца. У школству, на пример, не постоје такмичења и прве оцене се добијају тек у осмом разреду. Тако да не чуди што изостају академски успеси младих људи. Слично је и у спорту. Нема издвајања талентоване деце како би им се омогућили бољи услови за тренинг. Самим тим, нема ни мотивације ни посебних резултата – каже за наш лист млади Шаровић.

Споменувши спорт, осврће се на то како је он почео. Са четири године је почео да тренира пливање, али и гимнастику. После су уследили кошарка, стони тенис, џудо, амерички фудбал, стрељаштво, рукомет, одбојка, бадминтон... И онда се зауставио на атлетици. Почео је да је тренира због тога што је био најбржи и имао најбољи одраз.

– Схватио сам и да не волим тимске спортове, јер се спортиста превише ослања на друге у тиму. У атлетици се види напредак и тачно се зна ко има какав резултат. То ми је давало мотивацију да останем у њој.

За физику је почео да се занима у средњој школи, поготово кад се почело са дискусијама на теоретске и апстрактне појмове. Свиђа му се то што је довољно да се схвати једна појава, и стотине других појмова могу да се разумеју на основу тога. Скоро све слободно време проводи читајући стручну литературу и разна научна истраживања, не само из физике. 

– Често ме људи питају одакле ми мотивације и снаге да читам и учим толико. Мој хоби јесте учење, у било ком облику. Било да учим да возим моноцикл, решавам Рубикову коцку, свирам неки инструмент или учим неки нови језик. Моја интересовања нису усмерени ка једној области, већ ка учењу нових вештина.

И онда, када је упознао свет физике који и даље изучава, одабрао је да студира медицину и вратио се у Србију.

– Истина је да сам прво планирао да упишем пилотску академију. Чак сам положио и пријемни испит, али због велике љубави према физици пребацио сам се на теоретску физику у Лунду, студентском граду на југу Шведске. Две недеље пред почетак студија одлучио сам да дођем у Србију и студирам медицину. Одмалена ме је занимала. Мамини родитељи су лекари, радили су дуго у Шведској, па је, вероватно, то имало утицаја уз статус и плату, велике могућности за научноистраживачки рад, велику потражњу на тржишту, могућност да се помогне другима – објашњава Шаровић, момак који је добио стипендију као један од најбољих студената медицине.

Физику није запоставио већ је она постала само једна од области које проучава у слободно време, али и ванредно на курсевима шведских факултета. Ту су још курсеви из области филозофије, биологије, математике и програмирања, које похађа паралелно са медицином (ускоро постаје апсолвент).

Тако данас живи на релацији Србија–Шведска:

– Пре него што сам дошао у Србију, годину дана сам тренирао атлетику у Шведској. Тих годину дана сам се развијао, упркос лошим тренинзима. Кад сам дошао, тај напредак је „експлодирао” и брзо сам се нашао у репрезентацији. После пола године тренинга био сам пети на државном првенству. Следеће године сам оборио млађи сениорски државни рекорд на 100 метара, поставио пето време у историји Србије и квалификовао се за Европско млађе сениорско првенство у Острави. Годину дана после тога сам постао првак Балкана на 100 метара. И даље сам члан шведског спортског друштва, али не и атлетског клуба. Правила налажу да не смем да наступам за њих док сам у Црвеној звезди и српској репрезентацији – закључује Шаровић који је до сада освојио 16 медаља.

И наставља да трчи, и на атлетској стази и у науци.