Судије најчешће беже у нотаре

Да ли због услова рада или притисака које трпе, све више судија у Србији напушта свој посао. Према подацима Високог савета судства (ВСС) само у прошлој години донете су 102 одлуке о разрешењу судија, од чега је судијска дужност престала за 47 судија на њихов лични захтев. Већина њих је, како „Политика” сазнаје у правосудним круговима, захтев за престанак судијске дужности поднела како би се бавила неким другим позивом, најчешће нотарским.

Председник Врховног касационог суда (ВКС) и ВСС-а Драгомир Милојевић каже за наш лист да је међу 47 судија, којима је судијска функција престала на лични захтев, било и оних који су то урадили због повољнијих услова за пензионисање.

У прошлој години ВСС је донео 102 одлуке о разрешењу. Због навршавања радног века разрешено је 55 судија, док је 47 судија затражило од ВСС-а да им престане судијска дужност. Захтеве су подносиле судије из основних, виших и апелационих судова.

– Већина њих је то урадила да би променила посао. Због великог броја захтева за разрешење морали смо да држимо и телефонске седнице – каже Милојевић за „Политику”.

Упитан да ли ће се упражњена судијска места попуњавати, председник ВКС-а и ВСС-а одговара потврдно.

– У току су конкурси за избор нових судија, због чега су у ВСС-у заказани разговори с кандидатима све до 20. априла. Чим ВСС-у буде достављен годишњи извештај рада судова, биће урађена његова детаљна анализа, утврдићемо да ли и којим судовима недостају судије – наводи председник ВКС-а и ВСС-а.

Иако званично нико није желео да потврди да судије све чешће напуштају функције због одласка у јавне бележнике, то јест њихове помоћнике, један сада већ бивших судија каже за „Политику” да је то уочљива чињеница, али се о њој мало прича:

– Готово двадесет година сам радио као судија. Наш рад се не цени као раније, а и услови су много лошији. Неке моје колеге су „пресекле” када је најављен избор јавних бележника. Ниједан од њих се није покајао. Није да ни ја нисам размишљао о томе, али требало је скупити храбрости и донети одлуку о напуштању суда. Двоумио сам се и због бурне реакције јавности у вези с нотарима. Међутим, како сам видео да је мало изгледа да ће се стање у српском правосуђу поправити, одлучио сам да затражим разрешење. Током рада у суду стекао сам огромно искуство и у раду са странкама и у различитим правним пословима тако да верујем да неће бити проблема – наводи за „Политику” судија који је затражио разрешење.

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић каже да уколико је тачна околност да судије све чешће захтевају разрешења, а претпоставља да јесте, може да се говори о неколико ствари. Нотарско занимање је веома уносно и нотари јако добро зарађују када могу да плаћају и нотарске помоћнике који су до јуче били судије.

– Са друге стране, притисак, стрес и обим посла толико су велики да им је лакше да једну тако важну професију, као што је судијска, напусте и оду у бележничке помоћнике и тамо раде за исту или мало нижу плату, обимно мањи посао и са много мање стреса. Судијски посао се у Србији не цени довољно. Такође је очигледно да и саме судије сматрају да је, иако је судијски посао изузетно друштвено важан и значајан, притисак толико велики да им је лакше да оду на неко мeсто које нема то звање, али нема ни притиска – каже председница Друштва судија Србије.

Међу јавним бележницима тренутно је, према подацима Јавнобележничке коморе (ЈКБ), троје бивших судија и један заменик јавног тужиоца.

Миодраг Ђукановић, председник ЈКБ-а, каже за „Политику” да су изабрани јавни бележници „стручњаци највишег профила из области правних наука, са искуством у струци”. Више од трећине јавних бележника, према његовим речима, има 20 година радног искуства у струци и завршен правни факултет, положен правосудни испит што подразумева минимум две године рада у струци, и после положеног правосудног испита још пет година искуства, као и положен испит за јавног бележника.

Он је потврдио да ће ускоро бити изабран и „други круг” јавних бележника. Конкурс за нових 117 расписан је 30. децембра 2014. године и он је објављен у „Службеном гласнику”. Рок за подношење пријава на конкурс је 30 дана од дана расписивања. После истека рока за подношење пријава, извршни одбор Јавнобележничке коморе обавља разговор с пријављеним кандидатима, а потом доставља мишљење Министарству правде најкасније у року од 30 дана од истека рока за пријављивање на основу кога министар решењем именује јавног бележника.

– До данас је поднето девет пријава на расписани конкурс – каже Ђукановић.

Некада је било другачије

Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, каже да судије из професије никада нису одлазиле у оволиком броју самоиницијативно. Углавном су пензију дочекивале у судовима.

– Одлазак већег броја судија из професије забележен је током реформе правосуђа спроведене крајем 2009. и током 2010. године. Ситуација је тада била другачија. Судије су, мислећи да су „за стално” остале без посла, прелазиле у адвокатуру. Радили су то углавном да би себи обезбедили егзистенцију јер велики број њих није прошао општи избор. Сада су разлози за одлазак судија потпуно другачији – рекла је Драгана Бољевић.

У судском систему Србије, тренутно има око 2.800 судија: 2.200 у судовима и 570 судија за прекршаје.