Берзе не брине победа Сиризе

Међународни зајмодавци очекују од Грчке да строго поштује обавезе преузете по пријему новца и уредно намири дужничке обавезе. Нови грчки премијер одбацује и помисао да Грчка врати све дугове који су се нагомилали у време његових претходника, сматрајући их понижавајућим. Шта је решење оваквог процепа у коме се од данас налазе нова грчка влада и „тројка” њених међународних кредитора (Међународни монетарни фонд, Европска централна банка и Европска комисија)? Два тескобна партнера од 2010. живе у напетом браку у који је једна страна уложила 240 милијарди евра „помоћи”, док друга страна данас има највишу стопу самоубистава у западној Европи и 35 одсто становништва испод границе сиромаштва коју су одредиле Уједињене нација.

Судбина даљих односа Атине и „тројке” за сада не брине претерано међународне берзе. Нелагодност због изборне победе једне од најлевичарскијих партија у западној Европи од Другог светског рата на финансијским тржиштима трајала је јуче укупно 120 минута.

На вест да о изборном успеху Сиризе евро се на берзама у Азији срозао на најнижи ниво од септембра 2003 (1,108 евра за долар), да би се већ пре подне опоравио на 1,123 америчких долара. Иза краткотрајне нелагоде инвеститора за сада стоји уверење да ће Грчка – у којој 68 одсто становништва жели наставак живота у ЕУ – и „тројка” у кратком року ипак наћи компромис око даљег обима, висине камата и нових (продужених) рокова отплате дуга.

Почетне преговарачке позиције Атине и „тројке” подривају исказани оптимизам берзи.

Нови грчки премијер Алексис Ципрас упозорава да „Европа мора да пронађе алтернативу оштрим мерама штедње” и да, након пет година друштвеног и економског безнађа, Атина тражи отпис трећине спољног дуга како би одмах могла да оживи привреду и поправи животни стандард становништва. Ципрас је током изборне кампање најављивао и да ће у случају његове победе Грчка одбити да намири свој дуг Европској централној банци од око 27 милијарди евра, од чега скоро четвртина стиже на наплату средином овог лета.

„’Тројка’ је ствар грчке прошлости”, објавио је Ципрас након победе.

У међувремену, извршна директорка ММФ-а Кристин Лагард јуче је одбацила идеју о брисању грчког дуга.

„Постоје интерна правила које чланице еврозоне треба да испуне. Не можемо да правимо посебне категорије за одређене земље”, упозорила је Лагардова.

„ЕБЦ не може учествовати у било каквом отпису дуга Грчкој”, надовезао се Беноа Кур, члан извршног одбора ЕЦБ, упозоривши да ће „Европа морати да се привикне на радикалне владе које ће убудуће вероватно захтевати преструктурирање дугова”.

Званични Брисел био је најоштрији према Ципрасовим изборним обећањима.

„Чланство у еврозони подразумева да поштујете све раније преузете обавезе”, изјавио је Јерун Дајселблум, председник Еврогрупе.

Немачка канцеларка Ангела Меркел очекује да нова грчка влада испоштује своје обавезе према међународним кредиторима, истакао је јуче портпарол Меркелове Штефан Зајберт.

Профил даљих дужничких преговора биће јаснији већ данас када Атина треба да одлучи да ли ће раније заказани састанак са представницима „тројке” бити и одржан у грчкој престоници.

„Европа би имала користи од олакшавања дужничких обавеза Грчке. Условним продужењем грејс периода отплате, одређеним смањењем висине обавеза и већим улагањима у ту земљу, Грчкој би помогло да брзо развије економију и искористи потенцијал свог народа ради добробити уједињене и демократске Европе”, поручује у писму лондонском „Фајненшел тајмсу” група 18 водећих светских економиста, међу којима и нобеловци Џозеф Стиглиц и Крис Писаридес.