И време утиче на повећање броја срчаних удара

„Овакву гужву одавно нисмо имали”, објашњава јуче у поподневним часовима екипи „Политике” директор Ургентног центра (УЦ) у Београду, професор др Милика Ашанин, стојећи на вратима коронарне јединице. Погледом тражимо слободан кревет за тек пристиглог пацијента, али га нема: већ у том часу четворо пацијената лежи на помоћним лежајима. Медицинске сестре се сударају једна о другу, једва пролазе између боксова.

Раније тог јутра већ је др Ашанин четири пацијената пребацио у четири београдска клиничко-болничка центра, и још неколицину болесника на Клинику за кардиологију КЦС.

– Да данас будемо пребукирани на свим одељењима утицале су и временске прилике, али и навика да сви хрле у Ургентни центар. Ово хладно време доводи до већег броја срчаних удара: преко коже, активира се симпатички нервни систем а онда долази до убрзаног срчаног рада, сужавања крвних судова, пораста притиска, а то су све ризици за инфаркт. Стари људи и дијабетичари морају да се пазе наглих временских промена, да се адекватно облаче, узимају лекове и припреме за излазак на хладно – каже Ашанин.

Међутим, др Ашанин се нада да би проблем пребукираности у УЦ могао ускоро бити решен: руководство УЦ је са директорима домова здравља и КБЦ у Београду договорило бољу координацију у збрињавању пацијената.

– У УЦ имамо годишње 230.000 прегледа, а само у интернистичко-кардиолошкој амбуланти уради се 43.000 прегледа, што је много више у односу на друге центре. Др Лончар, раније као директор УЦ, а данас министар здравља, започео је да решава проблем прекобројних пацијената, а ми смо овим састанцима то наставили: договорено је да пацијенти из УЦ могу да буду пребачени и у друге КБЦ – објашњава др Ашанин.

Међутим, др Ашанин каже да му је управо нови систем, јуче ујутру помогао да део прекобројних пацијената пребаци у друге КБЦ. Слободан Костић, има само 44 године, а јуче се спремао на кућни опоравак, пошто је у четвртак у УЦ стигао са инфарктом и добио стент. Он је возач у Градском саобраћајном предузећу у Београду.

– Шокирао сам се кад сам чуо да имам инфаркт. Помислио сам да имам прехладу, бол, „вруће” груди... Када су ми рекли да имам инфаркт, замало да ме стрефи још један од изненађења. Два дана сам носио инфаркт на ногама. Никад раније нисам имао проблем, једини мој порок су били пушење и стресан посао – каже Слободан.

Др Ашанин је међутим упоредио нашу статистику са другим земљама и утврдио да се инфаркт миокарда код људи млађих од 45 година у односу на укупан број инфаркта ипак не јавља у драстичном повећању. Млади људи са инфарктом чине само 4,1 одсто свих пацијената са срчаним ударом у Србији, у Београду 5,7 одсто, а у УЦ – 5,6 процената. У САД тај проценат износи 6 одсто.

– Ипак је реч о изузецима. Наравно, то не значи да о томе не треба мислити. Особе које инфаркт добију у млађим годинама су деликатна категорија болесника: 80 одсто њих има више фактора ризика: пушење, гојазност, повишени крвни притисак и масноће у крви. Половина њих наследили су склоност ка коронарним болестима или су и сами криви – много пуше, мање се крећу, али огроман број њих је под стресом – објашњава Ашанин.