Нуклеарка "Кршко" трицијумом трује Саву

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 21. јула – Нуклеарна електрана "Кршко" (НЕК) прекорачила је тромесечну границу за емисију трицијума у реку Саву, известио је Радио Крка почетком ове недеље. Вест је прошла неопажено у словеначкој јавности јер је прекорачење смештено "у пролеће 2006." а уз то Сава неколико километара низводно од "Кршког" прелази у надлежност других држава, Хрватске и Србије.

Сазнали смо шта се са недозвољеним емисијама "радионуклеида" дешавало од лане наовамо. Директор Управе за нуклеарну безбедност Андреј Стритар вишак трицијума у Сави правда циклусом рада нуклеарке који је између два ремонта трајао дуже него икад, чак 18 месеци. У међувремену је НЕК држави поднела молбу да одобри вишу емисију трицијума у Саву – уместо досадашњих 20 на 45 ТБq (терабекерела), годишње. Стритарова управа је то дозволила, оценивши да неће доћи до веће угрожености (домаћег) становништва, уз признање да је и у прошлости долазило до прекорачења односно већег испуштања трицијума у Саву него што је било дозвољено.

Инцидент се десио уочи последњег ремонта НЕК-а који је мало пролонгиран, па се накупило трицијума који "смо у једном тренутку морали да испустимо у Саву", објашњава Стритар. Убудуће недозвољених радњи неће бити јер је одлука Управе за нуклеарну безбедност да НЕК сме више него дупло да прекорачи пређашњу дозу емисије трицијума у Саву – баш ступила на снагу, 15. јула 2007.

Годишња доза емитованих радионуклеида из НЕК-а износи 50 микросиверта, тврди службена Словенија, а технички директор нуклеарке Предраг Широла гарантује да је укупна емисија из НЕК-а нижа за 2 одсто од годишњег ограничења. Смиљана Јуречич, из Савеза еколошких покрета, упозорава, међутим, да нигде и никад није доказано да су законом дозвољене количине зрачења – здраве, односно да не угрожавају здравље људи. Додаје да су лекари у иностранству потврдили да "не можемо говорити о најнижој количини зрачења која није штетна по живот", јер таква "најнижа граница" једноставно не постоји.

Стручњак Института у Винчи Марко Нинковић потврђује сумње словеначких еколога, уз објашњење да је трицијум добио име од грчке речи "тритиос" (трећи), јер је поред протијума и деутеријума природни изотоп водоника. Марко Нинковић подсећа да је Сава међународна река и да би Словенија у својим одлукама о пуштању штетних материја у Саву морала да води рачуна о светским стандардима.

Иако трицијум није опасан као неке друге радиоактивне материје, он јесте радиоактиван а његово језгро нестабилно и распада се с временом полураспада од 12,3 година на гас хелијум. Трицијум природним путем настаје неутронским бомбардовањем језгра атома азота из космичког зрачења у горњим слојевима атмосфере, а у читавој природи постоји свега 2-3,5 кг трицијума. Вештачки трицијум настаје у језгру нуклеарног реактора.

Иако трицијум користимо у свакодневној употреби као светло за осветљавање нпр. на казаљкама сатова, у енциклопедијама се упозорава да се "приликом производње и складиштења већих количина трицијума не сме искључити ризик по здравље", уз додатак да је трицијум саставни део "појединог атомског оружја" и да би "у будућим атомским електранама требало да се користи мешавина деутеријума и трицијума као погонско гориво".

Еколози алармирају да је зрачење трицијума опасно пре свега за децу и будуће генерације јер су ћелије током раста и развоја нарочито осетљиве на сваку врсту зрачења. Овдашње службе у својим извештајима то не негирају, али тврде да је укупан утицај зрачења на становништво због испуштања радиоактивних супстанци из НЕК-а "ограничен на дозу 50 µСв за појединца из критичне групе грађана", уз оцену да зрачење "не прелази допуштене вредности".

Нуклеарка од почетка свог рада кубури и са складиштењем радиоактивног ђубрета које претекне после сагоревања. "Политика" сазнаје да је НЕК само фебруара ове године ускладиштила три бурета (1,983 м3) с ниско и средње радиоактивним отпацима на својој депонији која није далеко од Саве. Администрација из Љубљане већ 17 година не успева да пронађе (сиромашнију) општину која би прихватила да у свом атару депонује радиоактивни отпад. Хрватска је одбила захтев словеначке стране да "прихвати свој део обавезе произашле из заједничког власништва над нуклеарком", а пропали су и планови из некадашње СФРЈ да се отпад смести негде у брдима Босне.

Да локално становништво с резервом прима гаранције бирократа из словеначке престонице да је зрачење из НЕК-а безмало лековито, потврђују спорадичне репортаже у љубљанским медијима које откривају да житељи села из нуклеаркиног комшилука траже да им држава плати новчану надокнаду што су принуђени да живе са незваним суседом, обашка што не могу ни да побегну из свог окружења јер им је вредност некретнина откако је изграђена НЕК драстично опала у односу на друге крајеве Словеније. НЕК оптужбе одбацује уз патриотски аргумент да би цела Словенија кубурила са струјом да нема атомске енергије.

Подаци о раду НЕК-а за 2006. и 2007. нису доступни, а у извештају за 2005. пише да је у Саву те године највише избачен трицијум у облику воде с 18 ТБq , што је највиша годишња емисија до тада. Стручњаци из НЕК-а "појаву" описују као уштеду тј. "нови начин рада нуклеарке", којој је продужен циклус деловања између два ремонта. Да словеначка јавност не би превише бринула због зрачења и ђубрета које ионако одлази низводно, према престоницама Хрватске и Србије, НЕК лансира податке о успеху – протеклог јуна произведено је 490.000 мегават-сати електричне енергије, а у мрежу послато 470.000 мегават-сати струје. Планирана производња надмашена је за 2,5 одсто, при чему је фактор искоришћености био 100-постотан а нуклеарка радила "у границама ограничења техничких спецификација", уз "операбилност свих система безбедности".