Nuklearka "Krško" tricijumom truje Savu

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 21. jula – Nuklearna elektrana "Krško" (NEK) prekoračila je tromesečnu granicu za emisiju tricijuma u reku Savu, izvestio je Radio Krka početkom ove nedelje. Vest je prošla neopaženo u slovenačkoj javnosti jer je prekoračenje smešteno "u proleće 2006." a uz to Sava nekoliko kilometara nizvodno od "Krškog" prelazi u nadležnost drugih država, Hrvatske i Srbije.

Saznali smo šta se sa nedozvoljenim emisijama "radionukleida" dešavalo od lane naovamo. Direktor Uprave za nuklearnu bezbednost Andrej Stritar višak tricijuma u Savi pravda ciklusom rada nuklearke koji je između dva remonta trajao duže nego ikad, čak 18 meseci. U međuvremenu je NEK državi podnela molbu da odobri višu emisiju tricijuma u Savu – umesto dosadašnjih 20 na 45 TBq (terabekerela), godišnje. Stritarova uprava je to dozvolila, ocenivši da neće doći do veće ugroženosti (domaćeg) stanovništva, uz priznanje da je i u prošlosti dolazilo do prekoračenja odnosno većeg ispuštanja tricijuma u Savu nego što je bilo dozvoljeno.

Incident se desio uoči poslednjeg remonta NEK-a koji je malo prolongiran, pa se nakupilo tricijuma koji "smo u jednom trenutku morali da ispustimo u Savu", objašnjava Stritar. Ubuduće nedozvoljenih radnji neće biti jer je odluka Uprave za nuklearnu bezbednost da NEK sme više nego duplo da prekorači pređašnju dozu emisije tricijuma u Savu – baš stupila na snagu, 15. jula 2007.

Godišnja doza emitovanih radionukleida iz NEK-a iznosi 50 mikrosiverta, tvrdi službena Slovenija, a tehnički direktor nuklearke Predrag Širola garantuje da je ukupna emisija iz NEK-a niža za 2 odsto od godišnjeg ograničenja. Smiljana Jurečič, iz Saveza ekoloških pokreta, upozorava, međutim, da nigde i nikad nije dokazano da su zakonom dozvoljene količine zračenja – zdrave, odnosno da ne ugrožavaju zdravlje ljudi. Dodaje da su lekari u inostranstvu potvrdili da "ne možemo govoriti o najnižoj količini zračenja koja nije štetna po život", jer takva "najniža granica" jednostavno ne postoji.

Stručnjak Instituta u Vinči Marko Ninković potvrđuje sumnje slovenačkih ekologa, uz objašnjenje da je tricijum dobio ime od grčke reči "tritios" (treći), jer je pored protijuma i deuterijuma prirodni izotop vodonika. Marko Ninković podseća da je Sava međunarodna reka i da bi Slovenija u svojim odlukama o puštanju štetnih materija u Savu morala da vodi računa o svetskim standardima.

Iako tricijum nije opasan kao neke druge radioaktivne materije, on jeste radioaktivan a njegovo jezgro nestabilno i raspada se s vremenom poluraspada od 12,3 godina na gas helijum. Tricijum prirodnim putem nastaje neutronskim bombardovanjem jezgra atoma azota iz kosmičkog zračenja u gornjim slojevima atmosfere, a u čitavoj prirodi postoji svega 2-3,5 kg tricijuma. Veštački tricijum nastaje u jezgru nuklearnog reaktora.

Iako tricijum koristimo u svakodnevnoj upotrebi kao svetlo za osvetljavanje npr. na kazaljkama satova, u enciklopedijama se upozorava da se "prilikom proizvodnje i skladištenja većih količina tricijuma ne sme isključiti rizik po zdravlje", uz dodatak da je tricijum sastavni deo "pojedinog atomskog oružja" i da bi "u budućim atomskim elektranama trebalo da se koristi mešavina deuterijuma i tricijuma kao pogonsko gorivo".

Ekolozi alarmiraju da je zračenje tricijuma opasno pre svega za decu i buduće generacije jer su ćelije tokom rasta i razvoja naročito osetljive na svaku vrstu zračenja. Ovdašnje službe u svojim izveštajima to ne negiraju, ali tvrde da je ukupan uticaj zračenja na stanovništvo zbog ispuštanja radioaktivnih supstanci iz NEK-a "ograničen na dozu 50 µSv za pojedinca iz kritične grupe građana", uz ocenu da zračenje "ne prelazi dopuštene vrednosti".

Nuklearka od početka svog rada kuburi i sa skladištenjem radioaktivnog đubreta koje pretekne posle sagorevanja. "Politika" saznaje da je NEK samo februara ove godine uskladištila tri bureta (1,983 m3) s nisko i srednje radioaktivnim otpacima na svojoj deponiji koja nije daleko od Save. Administracija iz Ljubljane već 17 godina ne uspeva da pronađe (siromašniju) opštinu koja bi prihvatila da u svom ataru deponuje radioaktivni otpad. Hrvatska je odbila zahtev slovenačke strane da "prihvati svoj deo obaveze proizašle iz zajedničkog vlasništva nad nuklearkom", a propali su i planovi iz nekadašnje SFRJ da se otpad smesti negde u brdima Bosne.

Da lokalno stanovništvo s rezervom prima garancije birokrata iz slovenačke prestonice da je zračenje iz NEK-a bezmalo lekovito, potvrđuju sporadične reportaže u ljubljanskim medijima koje otkrivaju da žitelji sela iz nuklearkinog komšiluka traže da im država plati novčanu nadoknadu što su prinuđeni da žive sa nezvanim susedom, obaška što ne mogu ni da pobegnu iz svog okruženja jer im je vrednost nekretnina otkako je izgrađena NEK drastično opala u odnosu na druge krajeve Slovenije. NEK optužbe odbacuje uz patriotski argument da bi cela Slovenija kuburila sa strujom da nema atomske energije.

Podaci o radu NEK-a za 2006. i 2007. nisu dostupni, a u izveštaju za 2005. piše da je u Savu te godine najviše izbačen tricijum u obliku vode s 18 TBq , što je najviša godišnja emisija do tada. Stručnjaci iz NEK-a "pojavu" opisuju kao uštedu tj. "novi način rada nuklearke", kojoj je produžen ciklus delovanja između dva remonta. Da slovenačka javnost ne bi previše brinula zbog zračenja i đubreta koje ionako odlazi nizvodno, prema prestonicama Hrvatske i Srbije, NEK lansira podatke o uspehu – proteklog juna proizvedeno je 490.000 megavat-sati električne energije, a u mrežu poslato 470.000 megavat-sati struje. Planirana proizvodnja nadmašena je za 2,5 odsto, pri čemu je faktor iskorišćenosti bio 100-postotan a nuklearka radila "u granicama ograničenja tehničkih specifikacija", uz "operabilnost svih sistema bezbednosti".