Влада, грађани и ,,Телеком”

У тексту од 26. јануара г. Милан Ковачевић је у праву када каже да су грађани оштећени због измене Закона о привредним друштвима којом је влада укинула обавезу да издавалац акција који на берзи купи своје акције мора у року од годину дана да их поништи ако их не прода трећем лицу. Ово је тачно ако се гледа проценат учешћа акција грађана у основном капиталу „Телекома”. Учешће у капиталу због измене закона пада са 27 на 22 одсто. Али би исти грађани били задовољнији да за својих 220 милиона акција, које чине 22 одсто капитала, добију цену по једној акцији већу за један проценат него у случају да је њихово учешће у капиталу 27 процената. Грађани гледају свој појединачни ситни интерес без обзира на то што ће сви заједно бити оштећени у односу на државу. Али зна ли неко колико износи тржишна берзанска цена акције „Телекома”?

Ковачевић је у праву када тврди да је милијарду акција требало изнети на берзу и понудити на продају. Сада би имали оријентациону тржишну вредност једне акције „Телекома”. Аутор, међутим, није у праву када тврди да се поништавањем купљених сопствених акција не мења ништа у билансима „Телекома” или било ког другог правног лица. У таквој трансакцији на страни активе смањује се вредност акција као имовине за колико се смањује и вредност основног капитала у пасиви. Зато што када се купују сопствене акције повећава се имовина и актива, и основни капитал и пасива.

Влада ће морати да после продаје акција „Телекома”, у догледно време, поново врати у Закон о привредним друштвима одредбу о обавезном поништавању сопствених купљених акција ако нису продате трећем лицу у одређеном року. Без те одредбе отвара се неограничена могућност менаџменту било ког акционарског друштва да купујући на берзи акције фирме у којој ради, утиче на берзанску цену акције, као и да погрешне информације о правој вредности акције шаљу другим власницима акција и потенцијалним купцима. Куповином сопствених акција бавиле су се и државне банке које су отишле у стечај, тако што су једино оне куповале сопствене акције на берзи и тако одржавале цену акције на берзи, као да се у банци и око ње ништа не дешава.

Тужна је прича да влада мора да прода своје убедљиво најпрофитабилније привредно друштво. То друштво је у 2014. години остварило нето добит од 138 милиона евра. Као што клубови продају белом свету најбоље фудбалере у најбољим годинама да би измирили део дуга који никада неће измирити у целости, тако се продаје и „Телеком”. Купац може да му буде нека велика телекомуникациона фирма с већинским државним власником. Тако је продат и „Мобтел” пре десет година, који је, такође, стварао годишњу нето добит од 120 милиона евра. Продат је богатој Норвешкој, заправо „Теленору”, чији је власник норвешка држава. Тако је „Мобтел” подржављен. Тадашња влада је продају правдала изговором да би без приватизације „Мобтел” убрзо технички заостао за светским телекомуникационим фирмама. А истина је и онда била и сада је да држава заостаје и са плаћањима дугова и у степену технолошког развоја и да мора да прода „Телеком” да би добила право на ново задуживање.

Дипломирани економиста