Vlada, građani i ,,Telekom”

U tekstu od 26. januara g. Milan Kovačević je u pravu kada kaže da su građani oštećeni zbog izmene Zakona o privrednim društvima kojom je vlada ukinula obavezu da izdavalac akcija koji na berzi kupi svoje akcije mora u roku od godinu dana da ih poništi ako ih ne proda trećem licu. Ovo je tačno ako se gleda procenat učešća akcija građana u osnovnom kapitalu „Telekoma”. Učešće u kapitalu zbog izmene zakona pada sa 27 na 22 odsto. Ali bi isti građani bili zadovoljniji da za svojih 220 miliona akcija, koje čine 22 odsto kapitala, dobiju cenu po jednoj akciji veću za jedan procenat nego u slučaju da je njihovo učešće u kapitalu 27 procenata. Građani gledaju svoj pojedinačni sitni interes bez obzira na to što će svi zajedno biti oštećeni u odnosu na državu. Ali zna li neko koliko iznosi tržišna berzanska cena akcije „Telekoma”?

Kovačević je u pravu kada tvrdi da je milijardu akcija trebalo izneti na berzu i ponuditi na prodaju. Sada bi imali orijentacionu tržišnu vrednost jedne akcije „Telekoma”. Autor, međutim, nije u pravu kada tvrdi da se poništavanjem kupljenih sopstvenih akcija ne menja ništa u bilansima „Telekoma” ili bilo kog drugog pravnog lica. U takvoj transakciji na strani aktive smanjuje se vrednost akcija kao imovine za koliko se smanjuje i vrednost osnovnog kapitala u pasivi. Zato što kada se kupuju sopstvene akcije povećava se imovina i aktiva, i osnovni kapital i pasiva.

Vlada će morati da posle prodaje akcija „Telekoma”, u dogledno vreme, ponovo vrati u Zakon o privrednim društvima odredbu o obaveznom poništavanju sopstvenih kupljenih akcija ako nisu prodate trećem licu u određenom roku. Bez te odredbe otvara se neograničena mogućnost menadžmentu bilo kog akcionarskog društva da kupujući na berzi akcije firme u kojoj radi, utiče na berzansku cenu akcije, kao i da pogrešne informacije o pravoj vrednosti akcije šalju drugim vlasnicima akcija i potencijalnim kupcima. Kupovinom sopstvenih akcija bavile su se i državne banke koje su otišle u stečaj, tako što su jedino one kupovale sopstvene akcije na berzi i tako održavale cenu akcije na berzi, kao da se u banci i oko nje ništa ne dešava.

Tužna je priča da vlada mora da proda svoje ubedljivo najprofitabilnije privredno društvo. To društvo je u 2014. godini ostvarilo neto dobit od 138 miliona evra. Kao što klubovi prodaju belom svetu najbolje fudbalere u najboljim godinama da bi izmirili deo duga koji nikada neće izmiriti u celosti, tako se prodaje i „Telekom”. Kupac može da mu bude neka velika telekomunikaciona firma s većinskim državnim vlasnikom. Tako je prodat i „Mobtel” pre deset godina, koji je, takođe, stvarao godišnju neto dobit od 120 miliona evra. Prodat je bogatoj Norveškoj, zapravo „Telenoru”, čiji je vlasnik norveška država. Tako je „Mobtel” podržavljen. Tadašnja vlada je prodaju pravdala izgovorom da bi bez privatizacije „Mobtel” ubrzo tehnički zaostao za svetskim telekomunikacionim firmama. A istina je i onda bila i sada je da država zaostaje i sa plaćanjima dugova i u stepenu tehnološkog razvoja i da mora da proda „Telekom” da bi dobila pravo na novo zaduživanje.

Diplomirani ekonomista