„Побједа”: Русија ипак желела базе у Црној Гори

 Од нашег сталног дописника

Подгорица – Министра иностраних послова и европских интеграција Игора Лукшића јуче су демантовале провладине новине „Побједа” које су објавиле да је Русија 2013. била веома заинтересована за стационирање својих војних бродова на црногорској обали, а Москва је званично тражила да луке Бар и Котор буду кључне стационарне тачке за упловљавање и сервисирање руских војних бродова, али и за одмор руских војника.

Шеф црногорске дипломатије Игор Лукшић демантовао је пре два дана изјаву америчког сенатора Кристофера Марфија да су Руси нудили Црној Гори милијарде долара за руску војну базу на црногорској обали, наводећи да две земље никада нису разговарале о војним базама на црногорској територији.

Лукшић је навео да је „Црна Гора потпуно посвећена остваривању чланства у Европску унију (ЕУ) и НАТО”.

Јуче се огласила амбасада Русије у Подгорици, оценивши да изјава америчког сенатора „има провокациони карактер” са циљем да „компликује руско-црногорске односе и дискредитује руководства две пријатељске земље тврдећи да је изјава америчког сенатора политичка провокација”. Подгорички дневник „Побједа” пише да документа у које има увид доказују, међутим, да је Русија 2013. била веома заинтересована за стационирање руских војних бродова на црногорској обали и да је Москва званично тражила да луке Бар и Котор буду кључне стационарне тачке за упловљавање и сервисирање руских војних бродова, али и за одмор руских војника.

„Идеја Москве о стационирању руских морнаричких снага у Медитерану као сталних борбених јединица, иако руска жеља за излазак на ’топла мора’ одавно егзистира, коначно је уобличена 2012”, додаје тај лист.

„Крајем маја 2013. налогом руског војног министра поново је одлучено да Руска Федерација мора одржати стално присуство на Медитерану, а за новог команданта именован је Јуриј Земиски, дотадашњи заменик команданта Црноморске флоте”, наводи даље „Побједа”. „Како су државе чланице НАТО-а биле искључене као могуће опције, избор Москве практично се свео на три земље које имају лучке капацитете за морнаричке базе и које би могле, због политичке ситуације, можда да буду будући партнери – Египат, Кипар и Црна Гора.”

Према наводима ових новина, Русија је у ствари трагала за државом, регионалним партнером, која би дозволила руским бродовима да користе луке за снабдевање горивом и другим потрепштинама, оправком и редовним сервисирањем бродова.

„Прво је”, пише даље „Побједа”, „дипломатским каналима затражено да руска делегација, са већ помињаним адмиралом Земиским на челу, посети наше министарство одбране, да се разговара о могућности стационирања руских бродова на црногорском приморју. До разговора није дошло, упркос инсистирањима руске стране.”

У анализама војних експерата из руских војних часописа, како тврди овај извор, наводи се да је Москва веровала да – упркос политичком опредељењу црногорске власти ка евроатлантским интеграцијама, званична Подгорица неће имати политичке снаге да тек тако одбије руску „молбу”.

 „Подгорица је ипак рекла не”, поручује „Побједа” без навођења извора на основу којих то тврди. „Истина, не тако директно: министарка одбране Црне Горе Милица Пејановић Ђуришић никада се тим поводом није срела са руским званичницима.”

Руски амбасадор у Подгорици Андреј Нестеренко је нешто доцније обзнанио да је Москва „била заинтересована” да разговара са челним људима црногорске војске о могућности да руски ратни бродови пристају у луке Бар и Котор, али да Министарство одбране Црне Горе „није желело ни да чује за то”.

Амбасада Руске Федерације у Подгорици саопштила је да је изјава америчког сенатора Марфија усмерена на компликовање руско-црногорских односа.

„Амбасада је, такође, обратила пажњу на наведене изјаве америчког сенатора и сматра да оне носе, у најмању руку, провокациони карактер и да су усмерене на компликовање руско-црногорских односа и дискредитовање руководства две пријатељске земље. Препоручили бисмо да се за одговоре обратите непосредно аутору тих изјава или онима који су му дали такву информацију”, наведено је у одговору руске амбасаде у Црној Гори.

На поруке америчког сенатора реаговао је и Игор Лукшић, који је потврдио Марфијеву изјаву у делу да је Црна Гора потпуно посвећена остваривању чланства у ЕУ и НАТО, али је и саопштио да са Русијом никада није било разговара о градњи војних база на црногорској територији.