Професија – председник скупштине зграде

У дипломи новосадског Факултета техничких наука му пише да је по струци инжењер људских ресурса, али његово тренутно занимање гласи – професионални председник скупштине зграде. Двадесет осмогодишњи Душан Јакшић управља београдским зградама чији станари из разних разлога не желе лично да преузму ту одговорност или не могу међусобно да се договоре. Он брине о свему у вишеспратници, о хигијени, исправности свих инсталација, станарима…

У мају прошле године са пријатељима је регистровао радњу за одржавање објеката „Кућепазитељ” у којој је сувласник. Рођени је Новосађанин где је после студија годинама покушавао да нађе посао, радио је свашта помало. Годинама је размишљао о послу председника скупштине зграде и када је схватио да то добро функционише у Новом Саду решио је да дође у Београд и покрене посао.

– Што због мањка слободног времена, што због непознавања закона и помањкања свести људи као да не схватају колико је важно имати регистровану скупштину зграде. Али све је више је заинтересованих клијената. Станови су у већини откупљени, а власници веома мало воде рачуна о заједничком приватном простору. Утисак је да добар број суграђана и даље не схвата да су куповином или откупом стана постали власници и свих заједничких уређаја, просторија и инсталација у згради чијим су се одржавањем некада бавиле самоуправне интересне заједнице (СИЗ) становања, а оне су настале још 1974. године. Грађани као да не схватају да је данас све потпуно другачије – каже Душан.

„Кућепазитељ” тренутно највише посла има на Новом Београду. Ова градска општина олакшала је и заинтересованим станарима и професионалним председницима скупштина зграда да неометано закључују уговоре и обављају посао, напомиње Душан који данас живи у Булевару Николе Тесле, али на територији Земуна.

„Председници” имају осмочасовно радно време, али су 24 сата доступни уколико се деси неки проблем који не може да чека јутро, ако пукне цев, неко се заглави у лифту…

– А ако се нешто деси у три ујутру, није много оних од којих се помоћ може у то доба затражити – каже Душан чија је обавеза да се снађе.

Цена услуге износи 300 динара по стану месечно, али социјално угроженисуослобођени плаћања.

Јакшић покушава и да подигне свест људи о колективном становању и добрим међукомшијским односима, али има проблем кад су састанци скупштине станара. Слабо су посећени. Много је нарушених међуљудских односа, доста њих ове скупове користи за оптуживања и свађе.

–Када смо преузимали једну зграду имали смо проблема са тадашњим председником који није успевао да испуни захтеве станара. „Шта, ја нисам довољно добар, него ћете ви да решите”, рекао нам је. Било је проблема и са осионим председницима који ни по коју цену нису желели да нам предају дужност. Изгледа да је њима било добро, али не и њиховим суседима. Наравно, има и супротних примера, када човеку једноставно прекипи и једва чека да се ратосиља обавеза. Имали смо једног комшију који баца смеће са трећег спрата, али га се сви боје јер је незгодан, насилан. Ми и са њим морамо да се изборимо – прича Јакшић који од како је у овом послу добија различите жалбе и захтеве станара. Један времешни станар звао је жалећи се да има бубарусе у собама. Неки траже да им кућепазитељикаче опране завесе јер не могу сами.

---------------------------------------------

Шта раде професионални кућепазитељи:

– формирају скупштину зграде (уз све административно-техничке послове – од сазивања конститутивне скупштине, преко добијања МБ-а, ПИБ-а, печата и отварања рачуна у банци);

– упућују станаре на најбоље и најјефтиније мајсторе и фирме за техничко одржавање, одржавање хигијене, лифта, хидро уређаја, ППЗ-а, замене сијалица, видео-надзора и осталог;

– воде рачуна о кућном реду и службено се обраћају полицији и Комуналној полицији;

– пружају административне, књиговодствене и друге услуге, као и правну помоћ скупштинама зграда;

– обраћају се јавним предузећима са којим скупштина зграде има уговоре о сарадњи (топлане, ЕПС, водовод);

– у договору са станарима праве планове за инвестиционе пројекте у вези са зградом

---------------------------------------------

Закон стар две деценије

Према подацима из 2010. и 2011. године, у Београду је постојало 23.000 зграда, али је само десетак одсто њих уредно регистровало скупштине. Ни данас тај проценат није осетно већи. Додуше, многе станарске организације сасвим коректно функционишу и одржавају свој простор, али нису званично евидентиране. Закон о одржавању стамбених зграда донет је давне 1995. године, више пута је допуњиван, али никада није формирана судска пракса на основу које би се третирало непоштовање овог акта. Спорови против станара који се оглушују о одлуке скупштине зграде трају дуго, одлажу се и често због баналних разлога тужбе падају. Душан Јакшић подсећа да нема дилеме да он као плаћени председник скупштине неке зграде сноси пуну кривично-материјалну одговорност за све што не ваља.