Дa је Цицерон жив

Куи боно илити коме корист – тема је и питање. Тема за студенте, професоре, младе, старе, власт, опозицију. Питање је Цицероново преузето од Луција Касија. И Младеново, Стефаново, Маријино, Лукино, Ненадово… питање је за вас који читате, и за вас који објављујете.

Коме корист што се завршило 21. традиционално такмичење у Беседништву на Правном факултету у Београду. Чувени амфитеатар „Петица”, дванаест беседника, петнаестак адвоката, четворица у жирију, један министар, један глумац, градоначелник, педесетак мама и тата, и око хиљаду студената. Коме корист?

Мени корист јер у последњих седам година нисам пропустила ниједно такмичење. Посветим годишње својих шест сати живота да одслушам шта студенти беседе, да ослушнем шта старији шапућу и кога оговарају, о стању у земљи, о Косову, о Европи, Русији, медијима, власти и невласти, Тарабићима и поплавама, али и расизму карактера, мери одговорности, испиту људскости. Но, како је Цицерон рекао у својој одбрани Секста Росција, поменем ли ја сада лоше прилике у нашој држави, опростиће ми се због моје младости, иако је у овој држави нестало не само праштања, већ и обичаја да се нешто пре свега испита па тек онда суди. Моја корист је нематеријална и тера ме да се борим. Корист и за Ненада – младог Европљанина, који иде у аустријско село да беседи и представља Србију на Европском форуму Алпбах. Корист је у регрутовању нових адвоката, нотара, чиновника, политичара...

Да је Цицерон жив свидела би му се Лукина беседа о претпоставки невиности. Не би му се свидело то што живимо у земљи где се полази од претпоставке кривице. Свима би он ставио „ц” на чело. Калумнијатор, или клеветник, свако је ко не би доказао јавне оптужбе на нечији рачун. Свидело би му се питање које су млади поставили – коме штета? Штета сваком лицу чија се кривица не утврди. Штета његовом животу и његовој слободи. Штета држави чије се уставне норме руше без санкције. Штета и за нас – грађане који то немо посматрамо.

Да је Марко Тулије Цицерон жив, био би он и даље против Цезара и Антонија, можда и још против неких. Али се надам да га не би као у 43. години п. н. е. убили по налогу Марка Антонија кога је оштро напао у својим филипикама. Не би он осуђивао друге док се не докаже њихова кривица. А студенти ће наставити да га цитирају, да буду солидарни, храбри и одговорни уз Ненадове и Лукине беседе. И када постану министри и адвокати. И наставиће да представљају Србију на најбољи могући начин. То је наша корист.

Председница Клуба Алпбах Београд